Вирус сезонскг грипа H1N1 могао би да буде директни потомак соја грипе из 1918. који је изазвао пандемију, према резултатима нове студије која баца више светла на еволуцију вируса. У оквиру истраживања, чији су резултати објављени у часопису Nature Cmmunincatios ,научници су проучавали геноме узорака вируса прикупљених у Европи током пандемије 1918. године, која је у свету однела између 50 и 100 милиона живота. Историјски медицински записи упућују на то да је пандемија достигла врхунац у јесен 1918. и да је трајала до зиме 1919. године, пише Independent.
Али научници, међу њима и они из Института Роберт Kох у Немачкој, рекли су да је тек тридесетих година прошлог века потврђено да је реч о болести вирусног порекла. Позивајући се на претходна истраживања, рекли су да је вирус који је проузроковао пандемију вируса грипе А (IAV) подтипа H1N1, назван тако на основу два протеина на површини вируса грипе, хемаглутинина (H) и неураминидазе (N). С обзиром на ретка секвенционирања вируса у том периоду, научници сматрају да је геномска анализа вируса из 1918. била компликована.
У новој студији научници су анализирали 13 узорака плућа различитих појединаца, који се чувају у историјској архиви музеја у Немачкој и Аустрији, а прикупљени су између 1901. и 1931. године. Анализа је укључивала и шест узорака прикупљених 1918. и 1919, а њом су научници успели да секвенционирају два делимична генома прикупљена у Берлину у јуну 1918. и потпуни геном прикупљен у Минхену 1918. године. Закључили су да је геномска разноликост узорака у складу са комбинацијом локалног преноса вируса, као и преноса на велике удаљености.
Упоређивањем генома пре и након врхунца пандемије, научници су установили да постоји варијација у гену нуклеопротеина, који је повезан са отпорношћу на антивирусне одговоре и могао је да омогући прилагођавање вируса на људски организам. Њихови налази заснивају се на анализи молекуларне еволуције вируса и указују на то да би сви геномски сегменти модерног сезонског грипа H1N1 могли директно да потичу од почетног пандемијског соја из 1918. године.
Kажу и да је ново истраживање у супротности с осталим хипотезама које упућују на то да је сезонски вирус настао реасортирањем гена између различитих вируса. С обзиром на то да су узорци вируса још ретки, истраживачи кажу да нова студија указује на значај истраживања историјских архива, а и на увид које оне пружају када су посреди развој и ширење вируса.
(Извор Н1)
