Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Anglija Raskin (Velika Britanija), pod vođstvom biologa Klaudije Vašer, pokazalo je da čovek nije jedini sa smislom za poštenje.
Sećate se malenog pileta Kalimera koje je u crtaću neprekidno ponavljalo: „To je nepravda, to je nepravda!” Poslužilo je da na zanimljiv i zabavan način dočara ljudske osobine. Za čoveka smo oduvek znali da je obdaren – u većoj ili manjoj meri – osećajem poštenja. Čim mu nešto nije po volji, ni časa ne časi da kaže da je to nepravedno.
Čovek se odlikuju osećajem za poštenje, što s tačke gledišta evolucije znači da je to način za postizanje lične koristi: pomaže onima koji su mu pomogli. Da li ga osećaj za poštenje razlikuje od drugih životinja?
Osim smeđih kapucina,
nepravdu prepoznaju i
drugi primati, poput
šimpanzi i makakija.
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Anglija Raskin (Velika Britanija), pod vođstvom biologa Klaudije Vašer, pokazalo je da čovek nije jedini sa smislom za poštenje, što je potvrđeno u ogledima: jedna je valjano nagrađena za obavljeni zadatak, drugoj je sledila utešna nagrada. I to je provereno na majmunima smeđim kapucinima i na pticama iz porodice vrana.
Kapucini su morali da vrate žeton istraživaču da bi bili nagrađeni. Jedan je u zamenu dobio krastavac, a druga zrno grožđa koje je poželjnija nagrada. Onaj s krastavacem je počeo da se buni, bacajući povrće istraživaču. Osim toga, kada je jedan naporno radio za nagradu, a drugom je ista poklonjena, majmun koji se trudio prestao je da učestvuje u opitu.
Nepravdu prepoznaju i drugi primati, poput šimpanzi i makakija, ali i pojedini veoma društveni sisari kao što su psi i pacovi.
Isti su rezultati i u testiranju s ptica iz porodice vrana koje su, inače, poznate po svojoj društvenosti. Nagrada je bila sir (vole) i zrno grožđa (ne vole). U jednom ogledu su ptice dobile istu nagradu u zamenu za žeton koji su donosile istraživaču, a u drugom je jedna dobila sir, a druga grožđe. Osim toga, proverena je reakcija na uloženi trud – jedna je morala zaraditi nagradu, drugoj je ona poklonjena.
Ptice prema kojima istraživači nisu bili pošteni nisu prihvatile utešnu nagradu, a one koje su nagradu morale zaraditi prestale su da sarađuju kada su videle da je druge dobijaju bez uloženog truda.
„Čovek nije jedini sa smislom za poštenje“) U tom redu je negde među poslednjima.