Место на ком је роба у супермаркету изложена такође може да утиче на избор при куповини и створи или уништи неке навике у вези са здравом исхраном.
Посетите бакалницу празног стомака и велика је вероватноћа да ћете кући отићи са стварима које нисте планирали да купите. Али празан стомак није једини кривац за импулсивну куповину. Место на ком је роба у супермаркету изложена такође може да утиче на избор при куповини и створи или уништи неке навике у вези са здравом исхраном.
Године 2014. норвешки и исландски
истраживачи дошли су до закључка
‒ замена нездравих производа здравим
на полицама крај касе, значајно је
повећала непланирано куповање здраве хране.
Места поред касе су посебно погодна за излагање производа који суштински нису права и здрава храна. Студије су откриле да се ту најчешће излажу слане и слатке грицкалице, а неке студије сугеришу да једноставно преусмеравање ка здравијим опцијама може да промени понашање купаца. Студија из 2012, спроведена у Холандији, открила је да ће се болнички радници пре окренути здравој храни и одрећи се сланих и слатких грицкалица ако је здрава храна доступна на полицама кантине.
Године 2014. норвешки и исландски истраживачи дошли су до сличних закључака ‒ замена нездравих производа здравим на полицама крај касе, значајно је повећала непланирано куповање здраве хране.
Та открића привукла су пажњу Секретаријата за здравље и менталну хигијену града Њујорка, који је радио с више од хиљаду власника продавница охрабрујући их да продају и промовишу здраву храну.
„Знамо да окружење у коме се пласира храна може да стимулише потрошњу”, каже Тамар Аџојан, научни сарадник у Секретаријату. „Ако здраву храну учинимо видљивијом и прихватљивијом, то може да доведе до повећане продаје тих производа.”
Аџојан и његове колеге су се питали хоће ли ти налази моћи да се примене у густом урбаном језгру, па су изабрали три супермаркета у Бронксу да би спровели сопствено истраживање. Једној од каса сваке продавнице променили су изглед: заменили су слаткише, колаче и друге грицкалице воћем, орасима, лешницима и сличним производима који имају 200 или мање калорија по оброку. Потом су током две недеље у свакој продавници бележили куповине у шест тросатних периода.
Међу више од 2.100 посматраних муштерија, само 4% је купило понешто на каси. Међу њима, муштерије у реду здраве хране купиле су дупло више производа него оне које су биле у стандардним редовима, а купиле су и 40% мање нездравих намирница.
Потенцијални утицај се можда чини мали, али Аџојан верује да мењање простора око већег броја каса може да многим купцима „отвори очи” за хранљивију, нискокалоричну храну. Званичници Секретаријата за здравље сада истражују начине да обухвате више каса које би промениле садржај својих полица у целом Њујорку.
(Извор РТС)
