АРГУСОВ ПОГЛЕД

ПРЕДСЕДНИК НЕ ОБМАЊУЈЕ

573 pregleda

Реаговање на текст „Да ли председника неко обмањује”, „Политика” 19. 5. 2021.


Др Миладин Ковачевић

Господин Небојша Катић настоји да створи лажну слику о некаквом „обмањивању председника јефтиним триковима” у погледу реалне стопе раста БДП-а. Према господину Катићу некакви економски саветници „намерно подмећу погрешне податке председнику како би га дискредитовали” и „истрајавају на методу обрачуна раста који председник промовише”. Заиста је комично како критичари замишљају стварност и рад председника, као да он не зна разлику између номиналног и реалног раста и као да међу стручним тимовима председника, укључујући и Министарство финансија, Народну банку Србије и Републички завод за статистику, нема никог да укаже председнику да је у „заблуди”.

Не знамо о каквом „истрајавању на методу обрачуна раста” господин Катић говори. Подаци о БДП-у које користи председник су производ обрачуна РЗС-а који примењује међународно утврђене методе и изворе података. Наравно, није реч о било каквом обмањивању и заблуди, осим заблуде господина Катића. Председник има увид не само у номиналне стопе раста БДП-а и других најважнијих макроекономских агрегата већ и реалне, дефлациониране вредности које такође потврђују оно што је председник имплицитно рекао, а што господин Катић настоји да дезавуише и тиме индиректно дискредитује председника.

А то је – континуирани, а у последњим годинама и значајно убрзан и до сада незабележен, реалан привредни раст Србије у периоду од 2012. до 2020. године у свим реалним аспектима – физичком обиму производње индустрије, услугама, извозу, запослености, инвестицијама у капитална добра, страним директним инвестицијама итд.

Председник је свесно и економски и статистички сасвим легитимно упоредио износе БДП-а у еврима у периоду 2012-2020. као један од показатеља не само номиналног, већ и реалног раста. Председник је илустративно употребио податак о БДП-у изражен у еврима како би јавност лакше сагледала неспоран напредак српске привреде и раст зарада тј. доходака који сачињавају БДП. Дакле, господин Катић жели да импутира председнику да говори о реалном расту, иако он ниједног момента није користио термин „реалан раст” у смислу дефлационираних вредности у динарима,  нити је обмањивао себе нити јавност нетачним подацима.

БДП по становнику је порастао са око 4.600 евра на 6.700 евра у периоду од 2012-2020, дакле за око 2.100 евра или око 43 одсто (и приближиће се 50 одсто након 2021) што је чињеница, не обмана или лаж. У условима стабилног девизног курса (што је само по себи показатељ здравља српске економије) који је у 2012. износио око 113 РСД, а 2020. око 118 РСД (дакле уз благо повећање), раст БДП-а у еврима на једноставан и сликовит начин приказује грађанима (не само „стручњацима” попут г. Катића) реалан раст српске економије као куповне моћи и зарада што је чињеница коју само злонамерници могу и желе да негирају.

Господин Катић, вечити заговорник депресијације и критичар девизног курса, по њему нереалног без обзира на већ дуготрајну равнотежу између понуде и тражње девизног новца, ламентује што је аргументована економска расправа одавно блокирана и само се „симулира”. Управо његова „лекција” о разлици између номиналног и реалног БДП-а, која председнику није била потребна, представља пример такве једне исфорсиране и симулиране расправе која нема ништа друго за циљ већ да дискредитује председника и реалан напредак српске привреде који сви признају осим наших „независних” аналитичара.

Уместо да конкретним економско-политичким предлозима и иницијативама овај раст подрже, њихова једина сврха и циљ јесте да сваки успех и напредак Србије минимизирају, релативизују и „дефлационирају”. Међутим напредак Србије и њено јачање, и то је суштина проблема господина Катића, чини да је значај и улога поменутих стручњака неповратно „девалвирана” и будућност као и историја тешко да ће моћи да их „апрецира”.

(Извор Политика)

(Фотографија аутора Директно)

О аутору

administrator

2 коментара

    • Драги Славко, ако си мислио на лист Политика из које с времена на време преузимамо есеје, ничег новог под капом небеском. Уколико си под тим називом подразумевао прадавну људску вештину, Галаксија је у великом луку заобилази. Али економија је научна дисциплина, а копља су укрстили познати аналитичар и познати научник. Виђење обојице завређује пажњу најмање из једног разлога: грађани ове земље треба да имају надохват властитог разума што поузданије податке и мишљења. Свако добро, Станко Стојиљковић

Оставите коментар