Kвалитетан сан има велику добробит на наше здравље. Савремени животни стил често нам не омогућује да спавамо колико бисмо хтели и зато нас стручњаци често подсећају да то надокнадимо. Но, шта је са онима који спавају превише? пита се портал Science Alert.
„Оптимална дужина сна је, чини се, чврстих седам сати. За сваки сат мање постоје штетне здравствене последице, али постоје и за сваки сат више”, казала је др Лин Колдвел са Одсека неуропсихологије Америчког морнаричког истраживачког центра, која је сажела резултате бројних истраживања о тој теми. Штетне посљедице по здравље, рекла је, укључују многе болести животног стила, попут дијабетеса, гојазности и срчаних проблема. Прекомерно спавање, у комбинацији са слабом физичком активношћу, повезано је и с повећаним морталитетом.
Важно је напоменути да су сви подаци прикупљени овим истраживањима опсервациони, што значи да су добивени посматрањем људи с различитим обрасцима спавања и упоређивањем здравствених последица. Истраживањима се није експериментално продужавао сан, што значи да експерименталних података који би повезали прекомерно спавање с повећаним морталитетом заправо нема.
„Проблем с интерпретацијом тезе да је предуг сан лош лежи у томе да не знамо због чега они који прекомерно спавају имају лоше исходе. Можда спавају предуго зато што имају неки медицински проблем који тражи дужи сан”, изјавио је др Џејми Зајцер, стручњак Универзитета Станфорд. Већина лекара се слаже с тим да би могло бити других чинилаца који повезују предуг сан с негативним исходима, али није јасно који су то. „Највероватније објашњење јесте да постоји неко стање болести које доводи до прекомерног спавања, а не обратно. Али без доказа добијених експериментима, то је помало питање кокошке и јајета”, тврди др Вилијам Kилгор са Универзитета Аризона.
Добро је то што предуг сан највероватније сам по себи није штетан. Стручњак за проблеме спавања др Џејмс Вер с Медицинског факултета Источна Вирџинија тврди да је немогуће предозирати се спавањем. „Особа ће, уместо тога, лежати будна у кревету или ће једноставно устати.” Свакој особи треба другачија дужина сна да би нормално функционисала. „Већини одраслих препоручујемо седам до осам сати сна, но способност да појединац остане концентрисан и функционалан цео дан, посебно након оброка, добар је индикатор дужине спавања”, казала је др Вивијен Абад, стручњакиња са Станфорда. И коначно, промене у обрасцу спавања могу вам помоћи да откријете потенцијалне промене вашег здравља.
„Ако вам треба више од седам сати сна за делотворно функционисање или вам се количина сна драматично повећала, можда би то требало да кажете свом лекару. Више сна вам само по себи неће наштетити, али можда то указује на неки други проблем”, појаснио је др Kилгор.
(Извор Индекс)
