СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

ПРЕТЕЧА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА

Скелет (Душан Борић)

Тим археолога Душана Борића, сарадника на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија, на локалитету Власац у Ђердапу, три километра низводно од Лепенског вира, пронашао је потпуно очуван скелет који датира из 6500. године пре наше ере. Реч је о важном открићу, јер ово је први гроб у коме су пронађени и остаци секире од јеленског рога. 

 Сенка Милош

Скелет се појавио у западној зони локалитета, а археолози сматрају да припада касном мезолиту, што би требало да потврде лабораторијска испитивања, бројне анализе изотопа помоћу којих ће научници на основу зубне глеђи добити податке о прехрани, могућим миграцијама те особе, односно, да ли је ова особа сахрањена у крају у коме је и рођена.

Очуван скелет

„Досад имамо добре индиције да је то гроб из касног мезолита, јер је у овом региону то типичан начин сахрањивања у том периоду. Скелет испружен на леђима, са рукама на карлици, који су увек стављали паралелно са Дунавом, а глава је увек окренута низводно. То је нека врста обрасца по коме се препознаје да је у питању касни мезолит, као и неке алатке које су пронађене у гробу”, каже за „Спутњик” Душан Борић.

Реч је о алатки од рога јелена, а интересантно је да у истраживањима истог тима од 2006. до 2009. године није пронађен ниједан гроб који је имао исту или сличну алатку. На претходним ископавањима које су обавили Драгослав Срејовић и Загорка Летица почетком седамдесетих година прошлог века, пронађен је само још један сличан гроб.

„Такве алатке од јеленског рога су највероватније биле неки део секире. Они у касном мезолиту нису још увек имали глачане камене секире које су коришћене касније, током неолита, које у овај регион долазе тек неколико стотина година од датовања гроба који смо пронашли. Мислимо да имамо добре показатеље да су алатке коришћене највероватније као секире, које су могле пре свега бити коришћене у обради дрвета, каже Борић.

 Он додаје да то што је алатка положена у гроб може да значи да је у њега сахрањен мушкарац, јер вероватно представља неку активност коју је човек који је сахрањен уз сам Дунав обављао током живота, па су одлучили да га са њом и сахране.

Душан Борић са Јеленом Вир и др Иваном Живаљевић

 Алатка, али и перле за украшавање тела израђене од ждрелних зуба шарана и егзотичних морских шкољки, које је тим раније пронашао у 16 гробова у близини, такође упућују на касни мезолит, када је на овом простору данашње Србије живела велика популација ловаца-сакупљача и рибара. Њихово присуство уочено је на низу локалитета у Ђердапској клисури, а има их и на румунској страни Дунава.

Откриће је изузетно важно, јер ће помоћи српским и америчким научницима да у оквиру сарадње Универзитета Колумбија и нашег Археолошког института сазнају више о периоду који претходи процвату чувене културе Лепенског вира, објашњава Борић.

„Овај гроб и популација касног мезолита коју налазимо на Власцу предатира појаву Лепенског вира. Локални ловци-сакупљачи и рибари су били ти који су после неколико стотина година од времена ове инхумације почели да граде и изградили Лепенски вир онако како га ми данас знамо, са трапезним кућама и са огњиштима у средини, али и са уметношћу скулптуралних облутака који се тамо налазе”, каже овај археолог.

Налази из Лепенског вира

 Једна од занимљивости јесте да је у додиру са телом ове индивидуе у пределу карлице била и алатка од кремена, која је могла бити део неког пројектила или композитне алатке, па се не може искључити могућност да је до смрти дошло насилно, у контакту са другом особом из исте групе или у рату са другом групом људи.

У испуни гробне раке налазе се веома мале љуштуре слатководног гастропода које су вероватно коришћене у орнаментисању тела, које су откривене прецизним ископавањем и детаљним воденим просејавањем седимента из гроба.

Планирамо даљи рад на Власцу, јер још има археолошких слојева који нису истражени, верујем да можемо да очекујемо и нове налазе оваквих скелета, каже Борић.

Др Душан Борић

 „Планирамо и истраживање на неким другим местима, на локацијама такође на Ђердапу, које досад нису истражене. Претпостављамо да на њима постоји могућност за проналажење, по питању старости, сличних археолошких слојева, а можда и нешто старијих или млађих. Тема пројекта је да се разуме како долази до тог прелаза од ловачко-сакупљачког, рибарског начина живота до тренутка када први земљорадници долазе у овај регион и оснивају своја насеља”, објашњава Борић.

Ово важно истраживање ДНК пронађених скелета заправо полако открива да становници Лепенског вира можда нису аутохтони, већ да су на простор данашње Србије стигли са истока, из Анадолије. Изненађујући закључци о пореклу европског становништва и њховом кретању шровукли су огромну пажњу светске стручне јавности.

(Извор Спутњик)

(Фото Душан Борић и Спутњик)

О аутору

Stanko Stojanovic

Оставите коментар