Процес испирања фосфатних ђубрива с поља заједно са отпадним водама, које се затим уливају у реке, језера и мора, резултира распрострањеним цветањем алги и стварањем водених мртвих зона што угрожавају рибљи фонд.
Прети нам фосфогедон, упозоравају научници, изражавајући бојазан да би злоупотреба фосфора могла резултирати несташицом фосфатних ђубрива која би пореметила производњу хране у свету. Претерана употреба фосфора исцрпљује залихе које су кључне за глобалну производњу хране, придоносећи климатској кризи, преноси енглески лист The Guardian.
Процес испирања фосфатних ђубрива с поља заједно са отпадним водама, које се затим уливају у реке, језера и мора, резултира распрострањеним цветањем алги и стварањем водених мртвих зона што угрожавају рибљи фонд, нагласили су научници. Осим тога, претерана употреба овог хемијског елемента повећава ослобађање метана широм планете, истовремено упливишући на појачано глобално загревање и на све већу климатску кризу коју узрокује емисија гасова стаклене баште.
Досегли смо критичну тачку. Можда бисмо успели да се вратимо на старо, но сада се доиста морамо прибрати и на мудрији начин почети користити фосфор. Не направимо ли то, суочићемо се с катастрофом коју смо назвали фосфогедоном”, рекао је професор Фил Хејгарт са Универтутета Ланкастер. „На Земљи нема живота без фосфора.”
Сваке године у свету се прода око 50 милиона тона фосфатног ђубрива. Та количина игра кључну улогу у исхрани осам милијарди становника наше планете. Већа налазишта фосфора налазе се у само неколико земаља: највећим количинама располажу Мароко и западна Сахара, Kина је друго највеће налазиште, а Алжир треће.
Овај хемијски елемент је 1669. открио немачки научник Хениг Брант, који га је издвојио из урина. Показало се да је неопходан за живот. Kости и зуби већином су изграђени од минерала калцијумовог фосфата, једињења добијеног из њега, а овај фосфор постоји у нашој ДНК и у ћелијским им мембранама. „Једноставно речено, на Земљи нема живота без фосфора”, објаснила је професорка Пени Џонс са Универзитета Бристол.
Глобални значај фосфора је у употреби – он помаже расту усева. Сваке године у свету се прода око 50 милиона тона фосфатног ђубрива. Та количина игра кључну улогу у исхрани осам милијарди становника наше планете. Већа налазишта фосфора налазе се у само неколико земаља: највећим количинама располажу Мароко и западна Сахара, Kина је друго највеће налазиште, а Алжир треће.
Све већи притисак на налазишта изазива бојазан стручњака да би се свет за неколико година могао суочити са смањењем залиха фосфора, остављајући многе нације да се боре за набавку да би прехраниле становништво. Оваква предвиђања забрињавају бројне аналитичаре, који се боје да би неколико картела ускоро могло контролисати већину светских залиха, остављајући запад врло рањивим на скок цена. Резултат би био сличан нафтној кризи из седамдесетих година прошлог столећа.
Аналитичари кажу да се расипнички понашамо у коришћењу фосфата на пољима. Ђубриво које се с њих испире и испуштање отпадних вода богатих фосфором резултирају загађењем воде у великим размерама и утичу на штетно цветање алги. Овим проблемом погођена су и нека од највећих слатководних подручја света, међу којима су Бајкалско језеро у Русији, Викторијино језеро у Африци и северноамеричко језеро Ери. Цветање у Ерију последњих година је резултирало потпуним загађењем пијаће воде.
Једнако као на копну, фосфати помажу и расту водених биљака, чији раст гуши цветање алги, па се на тим подручјима формирају мртве зоне. А такве кризе доводе до додатних еколошких проблема. „Kлиматске промене значе да ће бити више цветања алги по јединици онечишћења фосфатима због топлијих временских услова”, изјавио је професор Брајан Спирс из британског Центра за екологију и хидрологију у Мидлотијану.
„Проблем је у томе што кад та алга умре, она се може распасти и почети да испушта метан. Дакле, пораст цветања значиће да ће се у атмосферу упумпати више метана, а метан је 80 пута снажнији од угљен-диоксида када је посреди загревање атмосфере. То је разлог за истинску забринутост”, закључио је Спирс.
(Индекс)
