Унутрашњост наше планете састоји од више слојева (цртеж доле). Језгро (почиње на око 3.000 километара од површине) чине два дела: спољне (течно) и унутрашње (чврсто). Кад кажемо течно, значи да је житко и да тече преко унутрашњег, чврстог. То има изузетно важне последице по нас и по цео живот, јер тако језгро ствара магнетно поље. А магнетно поље је важно јер нас штити од соларних ветрова и наелектрисаних честица итд. Одсуство магнетног поља би могло изазвати мутацију живог света, стерилитет и изумирање поједини врста.
Минулих дана стигла је вест из Kине да су истраживачи Пекишког универзитета открили да је брзина кретања Земљиног језгра опала, а успоравање је започело 2009. године. Али не само што је успорило кретање, него је готово престало да се окреће, чак и да се креће уназад. На први поглед, то би требало да укључи аларм зато што оваква промена кретања доводи до смањења, па и укидања магнетног поља. Међутим, истраживачи кажу да је засад све у реду и да нису примећене никакве штетне последице.
Кретање Земљиног језгра дешава се под утицајем унутрашњих сила, као што су померање магматских маса, конвекцијски токови у језгру и електромагнетне силе. Све то ствара неконстантне силе на језгру које доводе до промене смера и брзине ротације у односу на брзину и смер ротације планете. Процеси као што су дифузија, конвекција и топлотни пренос у астеносфери и литосфери утичу на расподелу унутрашњих струја у Земљином језгру и потенцијално изазивају промене у њеном правцу и смеру ротације.
Промене смера и правца ротације језгра су, такође, резултат утицаја различитих унутрашњих и спољашњих сила на Земљу. Унутрашње силе укључују интеракције с течним језгром и створене су додиром језгра и омотача, док су спољне силе резултат утицаја Месеца и Сунца. Мора се напоменути да језгро заправо никада не може да се заустави и да не ротира са Земљом као круто тело. Такође се мора напоменути да геомагнетизам нема везе са присуством гвожђа у језгру. Земљина унутрашњост је много виша од Kиријеве тачке, а то је температура изнад које материјали губе своје феромагнетне особине. Kиријева тачка гвожђа је 1.043K, кобалта 1.388K, никл 627K, па према томе ти метали на овим и вишим температурама немају феромагнетна својства. У суштини, конкретан разлог још није прецизно дефинисан јер је поменути процес веома сложен.
(Астрономски магазин)
