„Данашње генерације често не пазе шта пишу и каче по интернету, али пошто то ураде истог тренутка, њихов живот постаје отворена књига и нема никакве приватности”, напомиње академик Дејан Поповић.
Скуп „Приватност у дигиталном добу: илузија или национални изазовˮ недавно је одржан у Српској академији наука и уметности, с жељом да се јавности скрене пажња на проблеме приватности у сајбер простору и укаже на могућу стратегију у очувању приватности појединаца и државних и националних интереса, те да се понуде решења на националном нивоу и учествује у решавању проблема на међународном нивоу.
Поводом одржавања скупа о очувању приватности у дигиталном добу, гостујући у емисији „Све боје живота”, академик Дејан Поповић из Одељења техничких наука изнео је запажање да живимо у време „Гугл генерација”, које су у стању да истовремено прате седам до осам медија, али не знају да одговоре када их питате шта су гледали. „Данашње генерације често не пазе шта пишу и каче по интернету, али пошто то ураде истог тренутка, њихов живот постаје отворена књига и нема никакве приватности”, напоменуо је Поповић.
Безбедност, поверење и приватност препознати су као кључни атрибути који спречавају да добробити дигиталног простора постану и „отворена врата” за злонамерне активности и њихове катастрофалне последице.
Подаци су роба коју неко некоме пружа, када стављамо своје податке на интернет, омогућавамо некоме зараду… Бесплатно на интернету не постоји, питање је где ћете платити, на мосту или после, објаснио је академик Поповић. Он је дао пример „Гугл” сервиса и електронске поште која је бесплатна зато што су некоме потребни подаци: „То што вам долазе огласи није толико страшно, али ако неко користи податке који могу да буду усмерени и стратешки, против ваше земље, није наивна ствар”.
Питање које поставља наведени скуп ‒ илузија или национални изазов ‒ може да звучи забрињавајуће јер је чињеница да у неуређеном дигиталном простору приватност може да постане илузија и основа за злоупотребе, укључујући и манипулације јавним мњењем. Скуп, пак, сугерише да одговор може бити двојак: „да”, приватност у дигиталном добу може бити илузија уколико се не посматра као један од националних изазова, и „не”, приватност у дигиталном добу не мора да буде илузија, ако сви нивои нашег друштва, од државног врха до сваког грађанина, препознају неопходност акција у очувању приватности.
„Приватност све више постаје један од доминантних захтева, а време за систематску бригу о заштити приватности у дигиталном домену већ је наступило, те уколико се решавању проблема не приступи данас, већ сутра бисмо могли да се суочимо са изузетно озбиљним последицама”, за „Све боје живота” навео је проф. др Миодраг Михаљевић, заменик директора Математичког института САНУ и гостујући професор на Токијском универзитету.
Потребна је едукација на свим нивоима (од основне школе), али дужност је и чланова породице да упозоре децу да буду опрезна, закључио је др Михаљевић.
На научном скупу „Приватност у дигиталном добу: илузија или национални изазовˮ присуствовали су представници Владе Републике Србије, ИТ сектора, Универзитета у Београду и Српске академије наука и уметности.
(Извор РТС)
