Пре би се могло говорити да се кроз сан испољи било која подсвесна жеља, мисао, страх, нада, довољно важна да се појави у сну у свом логичном, реалном облику или у симболима који се могу лакше или теже интерпретирати.
Проф. др Душан Поповац
Ако је целокупно човеково сазнање смештено у кори великог мозга, немогуће је да се држи у свести у сваком тренутку. Могућност васкрсавања појединих мисли мимо контроле свесног (ега), што се дешава у сну, и њиховог слагања, некада потпуно логичног, као да је под контролом свесног, може имати неку од стваралачких и рационалних идеја. Тај сан је прогностички и стваралачки. Нажалост, нелогичне и апсурдне мисли, потпуно невезане до бесмисла чешће су предмет снова…
Додуше, о тој „цензури сна” пише Фројд, али са неког другог аспекта, да је присутна док спавамо и присиљава нас да искривимо право значење мисли у сну („латентни сан”). Фројд закључује да је сваки сан, осим дечјих снова искривљен и да му помоћу тумачења треба вратити првобитно значење. Не умањујући изузетну аутентичност његових радова у развоју опште теорије снова, чини се да се у пракси ова теорија тешко може одржати: то значи да свест искривљује „латентан сан” и која је то граница у дечијем узрасту до које се „не искривљује сан”. Вероватно пубертет! Општој критици су подвргнути и ставови да су „снови прерушени израз испуњења сексуалних жеља”.
Пре би се могло говорити да се кроз сан испољи било која подсвесна жеља, мисао, страх, нада, довољно важна да се појави у сну у свом логичном, реалном облику или у симболима који се могу лакше или теже интерпретирати. Јер сан није оптерећен спољњим светом, нити покоравањем спољњег света нашим циљевима. У сну смо потпуно беспомоћни, а истовремено слободнији него у будном стању. Спавање је једина ситуација када смо заиста слободни (Фром). Фром сан назива „поетичним” и тако га треба разумети. Ментална активност за време спавања има логику потпуно другачију од оне у будном стању. Спавање и будни живот су два поља (или пола) људске егзистенције (И. Kовачевић, Социологија).
Околности у којима се човек случајно нађе могу да утичу на садржај сна, (поново пример из поезије. САН У ВОЗУ – У кушету брзог воза/Пет жена а Он сам./У сну му се најлепша јави./Kао Еве пре учињеног греха./Рајску јој јабуку нуди./Понада се да ће је Загристи./Не даде себи да се пробуди).
Спавање је природно стање промењеног стања свести (редуциране свести) које се у човековом животу наизменично смењује са стањем будности. Циклично се измењују у регулисаном биоритму. Kао што је познато у спавању се сви органи и организам у целини налазе у стању смањене интерграцијске функције нервног система. Спавање даје телу прилику да се обнови од дневних активности, иако је количина енергије која се уштеди спавањем минимална. У току спавања општа активност организма је смањена. Морамо спавати јер тако одржавамо стални ниво конгнитивних способности, говор, памћење и размишљање. За време спавања изостају реакције на спољне надражаје, смањена је активност чула, смањена је активност скелетних мишица, смањена је активност већине вегетативних функција (брзина дисања, пулс, крвни притисак, лако смањена телесна температура). За разлику од вегетативне равностеже у миру, у сну лако преовлађује парасиматикус. Смањен је биопотенцијал мозга па и психичка активност је значајно промењена. Јавља се у облику повремених снова.
Шта би се догодило ако не бисмо спавали. Једноставно бисмо ментално теже функционисали следећег дана, онако, као када се цела ноћ проведе у неспавању, били бисмо нервозни, мрзовољни, малаксали, осећали тежак умор… Такође концетрација пажње се битно смањује… Смањује се и способност рационалног расуђивања и доношења најразумнијих одлука.
Kолико нам је спавања потребно? То је различито од особе до особе. Резултати истраживања показују да људи спавају од 5 до 11 сати дневно, а просек је 7,75 сати. Просто речено, колико нам је сна потребно: толико да нам се не спава током дана.
И животиње различито спавају, најдуже питон 18 сати, мачка, 12 а жирафа 1,9 сати..
Сан о поклону три пакета пелена може се тумачити као подсвесна жеља сањача. Једанест година је отац две ћерке имао једну унуку. Нормално је да је желео да има више унучади. Та скривена жеља је у подсвести. Повремено се поављује и у свести, као очево размишљање.
По неким другим мишљењима, таква стремљења, жеље, попримају дубље значење. Оне, по тим ауторима, представљају одговор универзума на наше мисли. То наука још не може да докаже и питање је да ли ће икада моћи. У сваком случају, жеља оца, скривена у подсвести, неискривљена додатним сновима, приказала се у сну. Пелене су, очигледно, биле симболи нових беба. Нимало сложен, нити тежак сан за интерпретацију. Сазнање о три нове бебе је у једном дану, али се сан реализовао перспективно у року од 18 месеци.
Прекогнитивност снова је одвајкада окупирала човеков дух, па су се тумачења у прошлости често појављивала. Један од најпознатијих примера те врсте јесте сан о седам дебелих и седам мршавих крава који се помиње у Библији, а наговештавао седам плодних и седам сушних година. Године глади… Овај забележени пророчански сан египатског фараона је, захваљујући тумачењу, спасио народ… Људи су благовремено оставили довољно хране да преживе неродне године.
Из сопственог искуства и из искустава поузданих пријатеља, аутор је сигуран у прекогнитивне снове, снове који наговештавају могуће будуће догађаје. Снови могу „приказати” шта се може десити личности која сања, некоме у породици, окружењу или у друштву. Наравно, сновима се не могу нека догађања предупредити. Снови се неће увек ни испунити у пројектованом догађању у сну. Не само због сна, него и немогућности сањача да предупреди дешавање за другу личност, да измени стање у друштву. Понекад реализовање наговештаја у сну, указане могућности, ако су добро протумачене симболима сна, зависе и од активности сањача након што је уснио сан. Сањач у сну постиже три гола на фудбалској утакмици. Уочи сна разговарало се о потреби да се обаве три крупније куповине. Идеална прилика, не треба да се пропусти! Реализовано је све у истом том дану.
За препознавање прекогнитивних снова битно је искуство, али пре свега, властита осећајна и интуитивна природа човека. То се, другим речима, може назвати осећајно-интуитивна способност предосећања будућности кроз снове или у будном стању. Познато је да су многи писци и научници у сновима нашли решења за садржаје свога стваралаштва. Сањање је трансмисија, углавном симболична, актуелног догађања око нас. Израз жеља, планова, идеја с којима живимо. У сну се могу пројектовати симболи могућих решења. Чак и озбиљних научних сазнања о чему су већ наведени примери (Нилс Борн и фисија језгра атома и Менедељејев и периодни систем елемената).
Познато је да је, три дана пре атентата, амерички председник Линколн у сопственом сну видео високи посмртни одар на коме је положен, и заиста на таквом одру ће бити касније изложен у западној сали Беле куће. Све је било онако како је претходно видео у сну.
Годинама је аутор у својим сновима, аутор предвиђао догађаје на Kосову и Метохији. Бележио је све те снове, желео да их се ослободи, али није успевао. Зато и говори да је Дреница, значајан део Старе Србије у којој је поникао, и његова судбина. Свој роман, аутофикцију СНОВИ И ТРАГАЊА, започео је сном о Дреници. Сан је уснио у Тел Авиву у Израелу. У Дреници је, иначе, настао антисрпски, антихришћански и неофашистички покрет Шиптара који су себе прозвати Албанци, што је једно од четири имена које су имали у 20. веку.
Уочи избора у Србији, 24. септембра 2000. године, сањао је да ће их Слободан Милошевић. Ујутру око 7 сати обавестио је ћерку и зета у Београду и кумове да ће на изборима, тог дана,победити удружена опозиција.
Сан је био следећи: „Огроман пас, изразито дуг, дужи од медведа, смеђе боје, средње висине, погнуте главе, клати се у својој дужини и величини, напушта једну огромну, облика амфитеатра, јавну просторију под повицима раздрагане публике (напоље, напоље, напоље) и кевтањем неколико малих кучића са обе његове стране. Пас подвијеног репа у мрак замаче. За судбину кучића (сневач!) се уплаши на помисао да ће их велики пас напољу растргнути. Псићи се срећно вратише. Радосно скачу и лижу му руке. Све се претвара у опште славље. Неке трке се одржавају. Пехари се додељују. Прилазе му непознати људи и поклон нуде: – Ово је нови лек за сваки бол. Смирено их гледа и каже: – Ништа ово није ново. Овај лек смо имали пре десет година, али га нисмо употребили.”
