„Енциклопедија Републике Српске” замишљена је, а тако и урађена, као лексикографско дело општег типа, ослобођено предрасуда и идеологија, које истраживачким приступом и научном обрадом предвиђених одредница, приказује суштинска питања у вези са прошлошћу и садашњошћу Републике Српске и њеним духовним наслеђем (културом, обичајима, обредима, религијом, менталитетом).
Академик Васкрсије Јањић
Непосредно пре одржавања 62. Међународног сајма књига у Београду изашао је из штампе Први том „Енциклопедије Републике Српске (ЕРС)”, као најзначајнији, највећи, најзахтевнији, вишегодишњи пројекат који реализује Академија наука и умјетности Републике Српске. Припрема и издавање „Енциклопедије Републике Српске” представља суштинску обавезу Академије произашле из основног смисла њеног постојања.
Идеја да се пише „Енциклопедија Републике Српске”, као главни и дугорочни пројекат Академије, потекла је 2007. године, а иницијатори су били чланови Академије наука и умјетности Републике Српске. Влада Републике Српс”ке прихватила је иницијативу, а потом је, крајем 2007. године, Народна скупштина Републике Српске донела Закон о енциклопедији. После тога формиран је Уређивачки одбор „Енциклопедије Републике Српске”, са бројним и битним задацима (образовање Централне редакције ЕРС, стручних редакција, локалних редакција по општинама, именовање главног уредника, рецензената, редактора). Формирано је 28 стручних редакција, које су окупиле око 320 сарадника, а за главног редактора именован је академик Раде Михаљчић.
У првом тому, који обухвата одреднице
са почетним азбучним словима А и Б,
обрађене су 1.303 одреднице и 271
пододредница. Први том има 783
странице, формата А4.
Она је замишљена, а тако је и урађена, као лексикографско дело општег типа, ослобођено предрасуда и идеологија, које истраживачким приступом и научном обрадом предвиђених одредница, приказује суштинска питања у вези са прошлошћу и садашњошћу Републике Српске и њеним духовним наслеђем (културом, обичајима, обредима, религијом, менталитетом). Обрада лексикографског садржаја базирана је на поузданим изворима, провереним чињеницама и у науци прихваћеним резултатима истраживања.
Република Стпска (Википедија)
Све до почетка 2014. године радило се истовремено на свим томовима „Енциклопедије” (на одредницама од А до Ш). У том периоду прикупљене су и депоноване 11.384 одреднице. Од 2012. сва пажња усмерена на први том, тачније на првих пет слова (А, Б, В, Г, Д). Међутим, већ након једне године рада примећено је да првих пет слова може дати два тома, због макроодредница које се односе на Бању Луку и БиХ, па је од 2014. године рад усмерен на одреднице које почињу словима А и Б, што чини садржај првог тома. Поред текстова за први, обрађено је око 85% одредница за други том (слова В, Г, Д), а понешто и за остале томове, тако да се рачуна да ће и други том Енциклопедије изаћи из штампе за следећи Београдски међународни сајам књига.
У првом тому, који обухвата одреднице са почетним азбучним словима А и Б, обрађене су 1.303 одреднице и 271 пододредница. Први том има 783 странице, формата А4. Књига је увезана тврдим корицама, са златотиском и уређена је по традиционалним енциклопедијским ликовним принципима. Текст је сложен двостубачно и штампан је ћириличким писмом. У њој се налазе и 372 фотографије личности, објеката, историјских и других докумената и 32 карте.
При обради енциклопедијских
јединица посвећена је значајна
пажња историјским чињеницама.
Обрађено је 338 насеља, укључујући и седам административних центара – два града (Бања Лука и Бијељина), Брчко дистрикт, те четири општине (Билећа, Брод, Братунац и Босанско Грахово). Највише је одредница о насељеним местима – 343 (26,24%), а затим историјских – 251 (19,20%), из области високог образовања – 132 (10,10%), спорта – 75 (5,74%), итд. Оваква процентуална заступљеност одредница по областима слична је и у другим енциклопедијским издањима са подручја бивше Југославије.
При обради енциклопедијских јединица посвећена је значајна пажња историјским чињеницама. Да би се разумело зашто је у Енциклопедији Републике Српске наведено толико историјских података, толико личности које су у БиХ живеле у доба турске управе, треба знати да се данас у неким босанскохерцеговачким и међународним политичким круговима износе бројне неистине о пореклу, култури, језику, на којима се жели конструисати историја. Наша Енциклопедија те неистине обесмишљава, приказујући истину, на бази проверених података. Из тих разлога наведено је толико података о култури српског народа, о споменицима културе, о сакралним и другим објектима.
„Енциклопедија Републике Српске” јединствена је и по томе што ће се у њој објавити 2.696 одредница о насељима у Републици Српској, била насељена или ненасељена (опустстела), у 57 општина и седам градова. Притом су обухваћене и општине, односно делови општина у Федерацији БиХ, са претежно српским становништвом. Разумије се да су за ова насељена места и делове општина наведени најбитнији подаци (о становницима, сакралним објектима и друго).
На изради је ангажовано око 550
сарадника из друштвеног, културног,
јавног живота, као аутори одредница,
чланови оперативних тела,
редактори или рецензенти.
Значај одредница о насељима у „Енциклопедији Републике Српске” је у томе што, изузев обраде градских насеља, ни у једној ранијој публикацији сличног карактера нема одредница о свим насељеним местима. Текстови ових одредница садрже географске карактеристике датог места и историјат (археолошка налазишта, помињање у средњовековним документима, турским дефтерима, подаци из аустроугарских пописа, пописа из времена Краљевине Југославије и пописа после Другог светског рата, подаци о солунским добровољцима и војним и цивилним жртвама Другог светског рата и рата 1992−1995, историјат школе, цркве, када је у село доведена струја, вода и телефон, значајније личности које су пореклом из тог села итд.), а наводе се и подаци из савременог периода (породице које живе у селу, њихове славе и порекло, подаци о привредном животу, инфраструктура).
Наведени су и резултати пописа из 2013. године. То је нарочито значајно, јер се становништво многих насеља (села) убрзано расељава, а нека села и нестају, па је важно установити историјски развој, као и перспективе сваког насељеног места.
На реализацији израде комплетне „Енциклопедије Републике Српске” ангажовано је око 550 сарадника из друштвеног, културног, јавног живота, кроз разне видове ангажовања – као аутори одредница, чланови оперативних тела, редактори или рецензенти. Највећи број сарадника ангажован је са подручја Републике Српске. Изнимно, ако за неку од одредница није било могуће наћи стручњаке у Републици Српској, ангажовани су сарадници у Србији. Непроцењива је вредност укључивања тако великог броја људи у изради овог дела, који су својим радом допринели упознавању младе генерације са историјом свога народа, његовим неизбрисивим печатом духовности и особености стваралачког духа.
Промоција Првог тома
„Енциклопедија Републике Српске” биће препознатљива у окружењу, јер обрађује елементе културе, историје, економије, науке, политике и уметничког стваралаштва. Она треба да послужи као незаобилазан приручник систематизованог знања из различитих научних дисциплина, културе и уметности, да послужи широком кругу корисника, а пре свега, да допринесе ширењу знања о Републици Српској. По свој мери и намери то је дело која описује живот кроз протекле за наредне векове. У њој посебне одреднице имају личности свих националних припадности које су оставиле трага у историјском, културном, духовном и другом наслеђу или они који су својим деловањем афирмисали Републику Српску. Она ће сведочити о културном и духовном индентитету и високим дометима стваралаштва нашег народа кроз историју неодвојивог од стваралаштва Европе тога доба.
Одреднице у следећим томовима приказаће се истим истраживачким поступком и начином обраде као одреднице које су приказане у првом тому. Суштинска питања о прошлости и садашњости српског народа у Републици Српској и БиХ биће објективно наглашена, да би се трајно заштитио наш идентитет, наше духовно насљеђе – историја, култура, традиција, вера, језик, писмо и други битни елементи националног бића.
Израду „Енциклопедије” жели да оствари свака држава и сваки народ, заједно са највишим научним, културним институцијама, као што су лексикографски заводи, матице народа, академије наука и сличне научне и уметничке институције и да тако представе део културног и духовног наслеђа свога народа. Ето то је уз велику ангажованост пошло за руком нашој Академији, што је посебно важно данас у време када се историјске чињенице кривотворе с тежњом да се културно и свако друго наслеђе на простору Републике Српске представи као наслеђе других и да се тако фалцификује историја нашег народа.
Физичко разарање споменика, искривљавање историјских чињеница и фабриковање нових тумачења зарад политичке употребе прошлости нису нове појаве, одувек су познате у историји. Пошто се ради о појавама које нису престале до данас, јасно је да се ради о појавама дугог трајања које су мењале своје манифестације и актере. Тако ће се овим делом спречити ишчезавање бића народа који живи у Републици Српској.
На 62. Међународном београдском сајму књига Академија наука и умјетности Републике Српске добила је награду за књигу „Енциклопедија Републике Српске” за најбољег издавача из дијаспоре.
