МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПРВА ХЕМИЧАРКА У СВЕТУ

Profimedia

Profimedia

Научници су реконструисали мирис који је Тапута справила за краља Месопотамије.

Две глинене плочице су помогле научницима да открију рецепт који је осмислила прва жена произвођач парфема на свету за потребе месопотамског краља. Научници су створили парфем по узору на 3.200 година стар рецепт са глинених плочица које је написала Тапута, прва позната жена на свету која се бавила њиховом производњом током древне Месопотамије. Нова студија је спроведена у сарадњи са Академијом мириса и Удружењем за културу мириса, а резултат до ког је дошао тим од 15 истраживача пружио је увид у најранији период производње парфема.

Стручњак за мирисе Бихтер Туркан Ергул је објаснио да су након три године пажљивих изучавања сваког слова успели да реконструишу поједине мирисе. Он додаје да је откривено на стотине рецепата, а да добар део њих и даље чека да буду преведени и опет направљени. Преводи потичу са две плоче које су пронађене током ископавања у близини Харана, села у Турској које је у месопотамском периоду важило за велики урбани центар. Превођењем, научници су сазнали да је Тапута била и регистровани хемичар, што се сматра титулом без преседана у периоду из око 1200. године п.н.е. Поред њеног имена стоји и Белатекалим што се односи на жену која је надгледала палату. На шта су мирисали вавилонски краљеви?

Након детаљне анализе реконструисана је методологија производње, а поново су справљени неки древни парфеми по Тапутиној рецептури. Истраживачи су делимично остварили своје циљеве, а напори на превођењу и тумачењу ће се наставити. Анализом плочица је потврђено како је Тапути користила цвеће, уље и биљку каламус, заједно са папирусом и тамјаном како би створила парфем за краља. Од поменутих састојака је кувањем у хариу лонцу добила мелем, који је оставила да се стегне преко ноћи и дестиловала водом више пута.

Интересантан податак је да је Тапути приликом производње пазила и на месечеве мене, а и да је бржљиво забележила како и када је употребљавала ватру или воду, али и колико дуго су морали да одстоје. Труд није био узалудан, јер су открили да је први нос” Месопотамије у производњи парфема користио биљке и супстанце као што су цвеће, смоле дрвећа, зачине и рен. Професор и стручњак за древне парфеме Ценкер Атила додаје да процес реконструкције није прошао без проблема јер за многе од наведених биљака нису знали како се данас називају, али и да нису имали прецизне мере посуда које су наведене у рецептима.

(Национална географија)

О аутору

Stanko

Оставите коментар