Микроби су оригинални изумитељи информационог друштва. Наш интернет је само нуспроизвод микробске информационе игре инициране прије три милијарде година.
Проф. др Предраг Слијепчевић
Биосфера је интелигентни систем који је постојао 99,99 одсто времена без човјека. Оснивачи биосфере су микроби. Ови наизглед безначајни организми су створили прву глобалну информативну мрежу, еквивалент нашег интернета, прије више од три милијарде година.
Микроби „виде” ДНK као кôдиране поруке. Поруке садрже инструкције за креирање молекуларних машина– група протеина дизајнираних да рјешавају проблеме. Микроби гутају ДНK фрагменте који су припадали њиховим мртвим „рођацима” и уграђују их у властите геноме – „компјутере” који надгледају рад цјелокупне протеинске машинерије. Сићушни микроби су флексибилни биолошки системи које константно „уче”.
Наша глобална информациона
мрежа, интернет, слична је
микробском еквиваленту.
Интелигентно трагају за ресурсима у своме окружењу. Све проблеме рјешавају кроз учење на грешкама. Ако једна група протеина није у стању да искористи расположиве ресурсе, на сцену ступа друга група која учи на грешкама прве. И све тако док се не пронађе оптимална протеинска група која је у стању да најбоље искористи расположиве ресурсе.
Али, микроби су превише сићушни да би могли опстајати у самоћи. Умјесто упражњавања самоће удружују се и формирају друштва. Микроби живе као џиновске колоније – трилионска друштва – откако постоји живот на планети Земљи. Палеонтолози су открили строматолите, микробске метрополе замрзнуте у времену као Помпеји.
Микробски Помпеји на обалама Аустралије (Пиксебеј)
Микробска друштва су прилагодљива и уче током цијелог живота. Прва друштва су се појавила у планетраним океанима прије 3.5 милијарде година и временом освојила планетарно копно. У срцу њихове освајачке стратегије је била размјена информација. Појединачни чланови складно комуницирају размјеном хемијских порука.
У срцу микробског освајања
планете Земље је била размјена
информација биохемијским путем.
На овај начин микробска друштва конструишу невидљиви колективни „ум”, производ њихове само-организације. Kолективни „ум” онда усмјерава индивидуалне „софтвере”, написане у ДНK „кôду”, да путују напријед-назад између трилиона микроба са јединственим циљем. Циљ је потпуно искориштавање локалних ресурса кориштењем протеинских машина.
Kад се ресурси исцрпе микробске експедиционе снаге онда напредују даље да пронађу „нове земље”. Открића „нових земаља” се објављују емитовањем порука назад у базу другачијом врстом хемијских сигнала. Нови сигнали су позиви за преображај микробских друштава из старосједилаца у колонисте. Микроби су на овај начин освојили цијелу планету и направили глобалну микробску мрежу. У срцу микробског освајања планете Земље је била размјена информација биохемијским путем. Сигнал емитован у водама око Јужног пола је стизао ултрабрзо у воде Сјеверног пола.
Микроби су давно конструисали
њихову верзију интернета ствари.
Његово алтернативно име је биосфера.
Наша глобална информациона мрежа, интернет, слична је микробском еквиваленту. Умјесто биохемијским путем у нашој мрежи се размјена информација обавља електронским путем. Научници и инжењери раде на експанзији глобалне информационе мреже у интернет Ствари, нову мрежу у коју ће се интегрисати сви производи човјекових технологија. Ваш фрижидер ће бити у стању да вас обавијести када остане без млијека. Ваша кућа ће бити у стању да вам каже када је неко пљачка.
Микроби су давно конструисали њихову верзију интернета ствари. Можемо га звати интернет живих ствари или ИЖС. Његово алтернативно име је биосфера. Прије више од милијарду година један микроб је био домаћин микробском госту. Ово партнерство два микроба се претворило у хибридни организам познат као еукариотска ћелија. Све биљке и животиње су потомци ове микробске химере. Због микробског поријекла све биљке и животиње већ садрже биолошку „утичницу” за укључивање у ИЖС.
Микроби, чак, осигуравају да биљке и животиње остану перманентно „укључене” у мрежу. На примјер, ми не можемо функционисати без трилиона микроба који чине људски микробиом. Људски микробиом помаже наш дигестивни систем и тренира наш имуни систем. Бебе рођене царским резом имају лош имунитет јер нису биле изложене мајчином микробиому кроз вагинално рађање. Ми смо толико затрпани микробима да остављамо личне микробске отиске на свакој површини коју дотакнемо.
ИЖС је систем који функционише уредно и безпријекорно. Биљке и животиње живе на еколошком „отпаду” који су креирали микроби. Микроби „виде” биљке и животиње као „месо које ће јести за вечеру”. Али, микроби „једу” на аристократски начин. Kад биљке и животиње умру микроби њихова тијела уредно разлажу и рециклирају. Микроби су и потенцијални „космички туристи”. Kада будемо путовали у свемир наши микроби ће путовати са нама. ИЖС може да има дуги космички досег.
Парадокс је да ми још доживљавамо микробе као инфериорне организме. Мислимо да смо у поређењу са њима Голијати, а да су они много мањи од Давида. Реалност је, међутим, другачија. Микроби су невидљиви и интелигентни Голијат који влада биосфером. Микробска биомаса је значајно већа од наше. Микроби су оригинални изумитељи информационог друштва. Наш интернет је само нуспроизвод микробске информационе игре инициране прије три милијарде година.
