Механизам назван по истоименом грчком острву, који је подражавао астрономске циклусе, могао је да настане само у оквиру неоплатонизма. Да ли је пред нама ново разумевање историје културе?
Проф. др Александар Петровић
Механизам из Антикитере је први познати аналогни рачунар који у основи има подражавање астрономских циклуса. Он показује циклусе Сунчевог система, различите календаре, мене и положаје Сунца и Месеца. Предвиђа помрачења Сунца и Месеца и положаје планета. Oткривено је да садржи и олимпијски бројчаник који показује четворогодишњи циклус панхеленских игара.
На њему је прочитан термин „стационарна тачка”, што непосредно упућује на концепт орбите планета.
Преостале делове нашли су на Ускрс 1900. године рибари на римском броду, потонулом крај малог грчког острва Антикитера, који се насукао између 80. и 60. године старе ере с товаром добрим делом из другог века старе ере. У њему је нађен и непознати предмет пун зупчаника и бројчаника. Назван је Механизам из Антикитере и данас је изложен у Народном археолошком музеју у Атини.
Данас се сматра да је осмишљен
и конструисан у другој половини
друго века старе ере као део традиције
која се повезује са Архимедом.
Одмах по откривању било је јасно да је реч о астролабу или планетаријуму, инструменту за навигацију или сличном склопу, али све до пре неколико година није могао да буде реконструисан. Назван је „први рачунар на свету”.
Изванредно умеће
Данас се сматра да је осмишљен и конструисан у другој половини друго века старе ере као део традиције која се повезује са Архимедом. Он показује да је астрономска наука тог времена, коју оличавају Аристарх, Аполоније, Хипарх, била довољно снажна теоријска подлога на којој је могао настати такав уређај.
Може се нагађати да га је конструисао Посејдон са Рода, обзиром да и мноштво других налаза на потонулом броду потичу са овог острва. По свему судећи космополитска александријска култура која се ширила од западног Средоземља до Вавилона била је плодно место за настанак оваквог уређаја.
Механизам из Антикитере је
могао да настане само у оквиру
неоплатонизма који је владао
хеленистичком културом тог времена.
Ова култура била је толико напредна да се ниједан приближно сложен механизам није јавио на Западу следећих 1.300 година. Због тога овај налаз представља не само изванредан пример технолошког умећа у примени астрономских знања већ и прави изазов за владајућу слику развоја културе и технологије.
Она је оптерећена тријумфалним еволуционизмом који је у свему хтео да види развој од „нижих” до „виших” облика, у чему се превиђало да су многа знања и умења настајала „испред свог времена”. Наука и технологија виделе су се као последица просвећености не примећујући да је њихов настанак блиско повезан с ренесансном обновом неоплатонизма и повратком хелиоцентричне слике света.
Механизам из Антикитере је могао да настане само у оквиру неоплатонизма који је владао хеленистичком културом тог времена. Покушај обнове неоплатонизма у Ренесанси отуда је природно довео до могућности стварања сличних механизама у Европи.
Значај овог филозофског оквира види се и по чињеници да је отприлике исто временско раздобље протекло од Аристарховог утемељена хелиоцентричне теорије до Коперникове обнове колико и од механизма из Антикитере до првог сличног познатог механизма у Европи.
Коперник је своју теорију развио у Италији у додиру са неоплатонизмом тог времена тако да се по аналогији може претпоставити да се први сложени астрономски механизам на Западу јављају из сличног мисаоног и културног круга.
Научни и технолошки развој налазе се у сагласности, али њихов ток није линеаран, као налаже оптимизам Просветитељства, већ цикличан. Механизам из Антикитере је важан доказ у прилог овој тези која тражи другачије сагледавање и писање културне историје.
Открића и заборави
Током целог 20. века бројни истраживачи проучавали су овај механизам, али нису били кадри да одгонетну тачне функције и сврху конструкције. Тек недавно међународни истраживачки тим, користећи посебно направљену опрему, долази до ближег решења тајне овог инструмента. Потврђено је да је Механизам из Антгикитере механичка аналогија античког знања о васиони.
„Не постоји инструмент попут
овог. Ништа слично не налази се у
античким књижевним и научним
списима”. (Дерек Прајс)
Откривено је да су на механичким елементима исписани термини попут „од Сунца”, „зрак”, „Венера”, као и да исписи садрже бројеве повезане с трајањем астрономских циклуса (на пример, број јота тета – 19 који означава Метонов циклус и број сигма капа гама – 223 који означава Саросов циклус помрачења). Био је то очито веома усавршен астрономски уређај који је по свему надилазио наше идеје о томе шта је могло постојати у последњим вековима старе ере, јер је омогућавао праћење и предвиђање астрономских догађаја у дан и сат.
Имајући у виду овако верно пресликавање теоријског знања у механички модел не треба да нас збуни зачуђеност једног од првих истраживача механизма. „Не постоји инструмент попут овог. Ништа слично не налази се у античким књижевним и научним списима. Насупрот томе, све што знамо о науци и технологији хеленистичког раздобља води нас закључку да такав уређај није могао да постоји”.
Ове речи историчара науке Дерека Прајса уверавају нас да се не налазимо само пред технолошком већ пре пред загонетком историје и културе. Да је пре него што је нађен, неко изашао са идејом да је нешто такво могло постојати без сумње би његова тврдња била одбачена. Историографи су били више него убеђени да је хеленистичка култура развијала филозофију и математику док је технологију сматрала вулгарном.
Сасвим је вероватно да овако скоро савршено израђена направа високе концептуалне и занатске сложености никако не може да буде уникат. Мора да је постојало много оваквих и сличних уређаја који су се налазили по палатама, школама, кућама… Он је очито део једне високе, али потпуно заборављене културе јер су римски, арапски, византијски писци листом пропустили да нас обавесте о постојању овако савршених дела људског духа.
Посебно је важно да сложеност механизма сведочи о блискости теоријског знања и занатског умећа, о снажној културној интеграцији која је омогућила пресликавање астрономске теорије у механичке уређаје. Ако је тако, пред нама се налази задатак новог разумевања историје културе која неће бити усиљени марш напретка већ циклус блиставих открића и политике заборава.
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду је 2011. уприличена изложба др Ефтимиоса Николаидиса, истраживача у Институту за неохеленске студије Националне фондације за научна истраживања из Атине, и др Александра Петровића, професора теорије културе и цивилизације, под називом Механизам из Антикитере – нови поглед на историју открића.
