Биолог Томас Јанг је 29. августа 2020, у близини града Вајтхорса у Јукону (Kанада), угледао изузетно редак призор. На срећу, брзо је извадио мобилни телефон и мачинио први снимак црног канадског риса (Lynx canadensis). Ове велике мачке у зимских месецима обично имају сребрнкасто-сиво крзно, а у летним црвенкасто-смеђе. „Постоји мали број записа о полиморфизмима длаке рода Lynx. Није за сада познат значај прилагођавања меланизма код рисова”, написао је Јанг из Одељења за околину Јукона у истраживању.
Наиме, црном канадском рису је теже да се прикрије приликом лова и то је најверобатнији разлог зашто их нема толико много у дивљини. Биолог је проматрао животињу са удаљености од око 50 метара. Рис није изгледао превише узнемирен присутношћу људи. На снимку се чује и лавеж пса, што га је можда подстакло на крају напусти то подручје. С обзиром на то да је сусрет трајао доста кратко, стручњаци нису могли на темељу снимка да спроведу детаљну анализу боје длаке животиње, али их је неколико потврдило да се доиста ради о канадском рису, пише Science Alert.
„Имао је црно крзно с белкасто-сивом заштитном длаком, а и белкасто-сиве длаке у пределу главе и њушке”, навео је Јанг. Иако код канадског риса нису забележене значајне варијације у боји длаке, крзно неких других врста, укључујући медведе и вукове, може бити невероватно разнолико. Kао и код канадског риса, сматра се да је боја длаке повезана с начином на који животиње траже храну или да можда помаже при хлађењу или загревању тела. Анализа распона могућих боја у популацији сисара могло би помоћи научницима у праћењу како нека врста реагује на промене у околини. Истраживање под називом Paint it black: first record of melanism in Canada lynx (Lynx canadensis) објављено је у часопису Mammalia.
(Илустрација YouTube/ScienceAlert)
(Индекс)
