Остаци скелета древног мајмуна, нађени у баварској глиненој јами, наводе на закључак да су преци данашњих људи почели да стоје усправно милионима година раније него што се до сада мислило, навели су научници.
Међународни тим научника је навео да је део фосилизованог скелета мушког примата, који је пре скоро 12 милиона година живео у влажним шумама на југу Немачке, веома сличан костима данашњих људи. У раду објављеном у часопису Nature, они су изнели закључак да је до сада непозната врста, названа Danuvius gugenmozi, могла да хода на две ноге али и да се пење попут мајмуна. То откриће „поставља фундаментална питања о нашем досадашњем разумевању еволуције великих мајмуна и људи”, рекла је Мадлен Беме, руководилац пројекта.
Најпотпунији костур, одраслог мужјака показује да је животиња била висока око једног метра, тешка 31 килограм и да је изгледала слично данашњем бонобоу, подврсти шимпанзе
Питање када су мајмуни развили ход на две ноге окупира научнике још откако је Чарлс Дарвин први устврдио да су они преци људи. Претходни фосилни налази мајмуна који су ходали усправно, нађени на Kриту и у Kенији, били су стари до шест милиона година. Беме, заједно са научницима из Немачке, САД, Kанаде и Бугарске, испитала је више од 15.000 костију пронађених на археолошком налазишту Хамершмиде, око 70 километара западно од Минхена.
Склапање костура
Од нађених остатака су успели да склопе целе скелете четири примата који су живели пре 11,62 милиона година. Најпотпунији костур, одраслог мужјака, показује да је животиња била висока око једног метра, тешка 31 килограм и да је изгледала слично данашњем бонобоу, подврсти шимпанзе.
„Било нам је невероватно када смо схватили колико су неке кости сличне људским, за разлику од костију великих мајмуна”, рекла је Беме. Научници су, захваљујући стању неколико добро очуваних костију, успели да реконструишу кретање Danuviusa и закључе да је тај примат, иако је могао да се рукама држи за гране и виси с њих, могао и да исправи на ноге и хода усправно. „Ово мења наше виђење ране људске еволуције, да се све дешавало у Африци”, навела је Беме.
За разлику од људи, Danuvius је имао снажан ножни палац којим је могао да се стопалом ухвати за грану и безбедно хода кроз крошње. Фред Спур, палеонтолог из лондонског Музеја природњачке историје, каже да су налази узбудљиви, али да ће вероватно бити тема многих дебата, јер доводе у питање многе постојеће идеје о еволуцији. „Ово је фантастичан материјал. Несумњиво ће бити много тога што ће моћи да се анализира”, рекао је Спур, који није учествовао у истраживању.
(Извор Б92)
