Реконструкцију првобитне „вокализације А” опонашањем природног феномена А/Аз божанске лепоте на дан дугодневице у мезолитској епохи Лепенског вира поновио сам са младима из уметничког друштва „Талија” применом метода савремених логопеда. Уз игру коло, у Кнез Михајловој улици у Београду, представио сам још један начин настанка овог гласа, очуван на српском селу у традицији звиждања на прсте, на дан летњег солстиција (15. септембар).
Поменута реконструкција реализована је у оквиру„Дана традиције”, чији су организатори град Београд и Дечији културни центар. Том приликом младићи и девојке из „Талије” извели су народно коло са „Аз” шубарама. Наиме, на дан летњег солстиција или коло-врата сунце изгрева као круг на супротној страни археолошког налазишта Лепенски вир, старог 12.000 година, над планином Трескавац, и својим зрацима обликује слово „А”. Тај визуелни феномен древни Словени су доживљавали као „Аз” или божанско „коло”, јер су приметили да се оно циклично креће.
Трескавица
Србе и остале Јужне Словене уче да су се њихови преци преселили на Балкан са севера у петом-седмомвеку, а Русе (у свим уџбеницима историје за шести и десети разред и универзитетским), да су се у истом раздобљу преселили са Подунавља, југа Балкана, „где су у то време живели јаки савези словенских племена”, на просторе савременог града/реке Москве.
Бодидар Митровић
Проф. др Божидар Митровић