НЕБЕСКИ УПРЕТНИК

ДВЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Илустрација

Превладавајућа историја представља развој људског друштва у најцрњој геноцидности, где стално нестају цели народи и стално се појављују нови народи. Српски народ и српски језик су део те чудовишне геноцидне пројекције. Пројекције у којoj чак и на почетку XXI века из српског народа настају многи нови народи што прети да Срби као народ потпуно нестану.

Божидар Т. Митровић

Поетски израз „Србија је Исток на Западу и Запад на Истоку” многи прихватају као основу конципирања политике Србије, иако је нетачан. И данас у Европи постоје две цивилизације:

 Цивилизација рода (СлоВена/рАсСена/руских), која је најстарија у Европи , а данас је називамо Россия/Русије (чије се извориште налази у Лепенском виру и Винчи), на просторима које се очувало 192 (на)рода, благодарећи томе што у Русији и српским земљама на Балкану не важи принцип „Једна територија – једна нација”, пошто „нису сви становници Русије – Руси”, и „нису сви становници Србије – Србијанци/Срби” , што је цивилизацијска вредност од огромног значаја за цео свет. Јер је то пут избегавања територијалних конфликата и етничких прогона,

 Територијална цивилизација (Рима, Римске империје, која је зачета 509. године пре н.е. када међа постаје једна од највиших вредности те нове цивилизације и битна карактеристика града Рима и касније Римске империје, па се статус појединца од тада одређује преко територије, због чега се и данас држава схвата као монопол физичке принуде на одређеној територији), тако да је Сенат римски после неколико векова прогласио «Сви становници на територији Римске империје су – Римљани», који важи и данас у свим земљама на Западу: „Сви становници на територији Италије су – Италијани”, „Сви становници на територији Француске су – Французи”, „Сви становници на територији САД су – Американци”.

Због тога у свим западним језицима реч држава потиче од латинске речи status (положај, припадност): енгл. state, нем. der Staat, фр. Etat, дан. stat, шп. Estado, итал. stato, хол. staat, порт. Estado.

Превладавајућа историја представља развој људског друштва у најцрњој геноцидности, где стално нестају цели народи и стално се појављују нови народи. Српски народ и српски језик су део те чудовишне геноцидне пројекције. Пројекције у којoj чак и на почетку XXI века из српског народа настају многи нови народи што прети да Срби као народ потпуно нестану. Услед тога што је у територијално конципираној организацији друштва право прописивао законодавни орган, у науци се право погрешно везује искључиво за постојање државе.

Рим се територијално ширио, али је ван територије Римске империје остао доминантан принцип да род представља основ одређивања припадности целини, а породица, породична задруга, род, братство, племе и савез племена са изборним већима као облицима одлучивања на братственичким скупштинама, остали су извори права рода (gens – род, одакле је: ius GENtium/право рода). И управо због тога Србија и српски народ нису „Исток на Западу и Запад на Истоку”. Они су део цивилизације Рас, или РасСенске цивилизације, коју данас називамо РасСија/Русија. И управо због тога постоји стална потреба Запада да измишља нове називе народа на Балкану и да потискује Србе у свом Drang nach Osten (Продор на Исток).

Реч Россия/Русија има у својој основи назив РАз или по новом Рас, што је кованица две речи и истовремено њихова скраћеница, која је означавала: род Первоначала/Првобитног, а Первоначало за древне СлоВене било је: Коло.

Школа „непрекидности (словенског) права и културе”, коју сам покренуо на универзитету МНЕПУ у Москви, један је од начина да се супротставимо геноцидним теоријама о сталном нестајању народа и цивилизација. Да се супротставимо дробљењу српског народа. Да спознамо и докажемо трајање и стабилност, без обзира на  природне и друштвене катаклизме којима је изложено човечанство и наш српски народ, име коме увек беше Рас (род Первоначала), што није митски српски град него облик персоналног одређивања припадности човека друштвеној заједници преко рода.

Рас нема никакве везе са територијом, већ напротив, означава припадност роду који је под појмом «Аз” или «Ас”, како су они означавали „Праначало/Прапочетак”, подразумевао Коло, као укупност ГОДишњег цикличног кретања Мајке-Земље око свога чеда Сунца/Јарила. Тако РАс означава „род Прапочетка”, односно „род Кола”, које ствара венац живота на Земљи.

Две цивилизације, које су постојале и данас постоје, треба што пре да почну да се разумевају. Да бисмо уочили карактеристику сопствене, словенске цивилизације морамо да разликујемо „народ» од „нације”. Народ означава целину у којој је неко неког родио, а нације су везане за територију.

Реч Россия/Русија има у својој основи назив „РАз” или по новом „Рас”, што је кованица две речи и истовремено њихова скраћеница, која је означавала: род Первоначала/Првобитног, а Первоначало за древне СлоВене било је: Коло. Пошто у корену речи Русија лежи појам Рас (јер и данас руски народ назива своју државу РасСија иако се од епохе Романових овај назив пише у руском језику: Россија) синоним речи „Россия/Росија/Русија” је Родина (на српском: Отаџбина или Отачаство). Али када се преведе на било који западни језик реч „Родина”» добија префикс „land/територија”, пошто Запад схвата припадност човека целини, или „нацији/целини”, кроз територију: motherland, fatherland, homeland (енгл. fatherland native land, home, homeland, нем. Heimat, Vaterland, фр. pays [pei – територија], дан. fædreland, hjemland; хол. vaderland, geboorteland, итал. patria, порт. país natal, torrão [земља, terra – територија]). То је зато што „нације” на Западу нису створене на принципу рода, већ као последица ширења територијалног концепта Римске империје.

Због таквих вишедеценијских верских ратова многе нације су се појавиле у Европи после Аугсбуршког мира, 1555. године, односно после Вестфалског мира, 1648. године, у оквиру којих је утврђен принцип Cuius regio, eius religio (Чија регија, његова религија), што је значило: ако је кнез неке регије био католик, онда је целокупна регија постајала католичка.

Нације у Европи су настале вештачки, не на принципима рода, већ на принципу територије и то као последица крвавих религиозних ратова, који су се појавили услед:

  1. С једне стране ширења на север и исток „свете” Римске империје у клерикалном облику – Ватикана или, како се он називао у средњем веку Свете» Римске империје.
  2. С друге стране: услед супротстављања централизму такве религиозне форме Римске империје.

Због таквих вишедеценијских верских ратова многе нације су се појавиле у Европи после Аугсбуршког мира, 1555. године, односно после Вестфалског мира, 1648. године, у оквиру којих је утврђен принцип Cuius regio, eius religio (Чија регија, његова религија), што је значило: ако је кнез неке регије био католик, онда је целокупна регија постајала католичка, а ако је владар био протестант, онда је сва регија постајала протестантска, те је тиме на тој једној територији стварана једна нова нација.

Као последица колонијализма тих „територијалних нација” и новоформираних од стране Ватикана језика, генетски састав тих нација је промењен. Треба имати у виду да је генетски састав неких од тих нација промењен и услед расистичке освете за колаборацију у Другом светском рату с нацистима. У тако створеним нацијама и у новим условима принцип Cuius regio, eius religio у скорије време се може претворити у принцип Cuius religio, eius region (Чија религија буде доминантна, његова ће бити и регија).

Kада су Србима, притешњеним са Запада Римском империјом, а после тога и Ромејским царством (тзв. Византијом) са Истока, успели да наметну територијални модел одређења државности, у време СтеВана Немање, у XII-XIII веку изван граница RasCie/Русије (коју су Ромеји, али и данашњи византолози, односно агенти Ромеје, свели на тзв. Рашку област, односно ромејским језиком речено, СерВију), остало је више припадника „рАс” (рода Првобитнога, или савременим речником речено Срба) него у том простору тзв. Рашке. Због тога је трећи син СтеВана Немање, Растко решио да се саможртвује и одрекне се световног живота примивши монашки чин – у руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори (Атос) добивши име Сава, па је успео да:

  1. Духовном силом православља обједини све територијално уситњене српске земље (латинском логиком и терминологијом: српске територије) на Хелмском полуострву (БАЛкан),
  2. „Крмчијом/Кормчјом књигом (Законоправило) Светог Саве Српског” обједини рАз/рАс (род Первоначала/кола/хороВода) или савременим језиком речено: обједини многе земље Руске цивилизације као што су Рас/Рашка, Хум, заХумље (Србију), Далмацију, Босну, Бугарску, Румунију, Русију.

Ватикан као продужена форма деловања Римске империје један је од највећих фалсификатора (слоВенске) историје. Али Рим је често далеко поштенији него поједини наши учењаци. На карти Ђакома Кантелија да Вињоле (Giacomo Cantelli da Vignola), натсталој у Риму 1689. године, коректно пише назив: Il regno della Servia detta altrimenti Rascia, као ознака ЦЕЛОКУПНЕ Србије јер је од искона основ назива за Србе био Рас, како су се сви Срби (посебно у данашњој Војводини) звали све до 1848. године, када су у Бечу погрешно убедили патријарха Рајачића да је Рас – Рац погрдан угарски надимак за Србе, иако је „РАс” ознака сакралног/божанског Первоначала.

Карта Ђакома Кантелија да Вињоле (Giacomo Cantelli da Vignola), Рим 1689. године на којој коректно пише назив: Il regno della Servia detta altrimenti Rascia,  у преводу Краљевина Србија звана РасСија

Руси и Срби су и дан-данас у истој ситуацији у којој је био СтеВан Немања, пошто су милиони Руса, односно Срба остали ван територије данашње РасСије/Русије односно данашње Рашке/Србије, коју византолози и данас у радовима сужавају на Рашку област.

Тако Славенко Терзић, доктор историјских наука и дописни члан САНУ у свом делу „СТАРА СРБИЈА – драма једне цивилизације”: На стр. 18 је објавио карту Ђакома Кантелија да Вињоле (Giacomo Cantelli da Vignola), али је на стр. 18 у српском потпису испод карте тај исправни текст неосновано преводи као Рашка: „Ђакомо Кантели да Вињола, Краљевина Србија звана Рашка”, чиме Србију своди на Рашку област или турску административну област Санџак,

Сведоци смо да су данас границе бољшевика Владимира Илича Лењина и Јосипа Бро Тита за исти такав  ромејски или, ако вам је лепш,е византијски начин поделе Срба и Руса, како је то радио и Гај Јулије Цезар да би их потиснуо, уништио и асимиловао. И дан-данас у уџбеницима за школе и универзитете у истом циљу објављују римску пропаганду, која је супротна здравом разуму и сама себи, према којој:

а) Србе и остале Јужне Словене уче да су се њихови преци преселили на Балкан са севера у V-VII веку,

б) Русе уче да су се у том истом периоду у VI-VII веку Руси преселили са Подунавља/Балкана/југа на просторе савременог града/реке Москве.

 На простору Руске цивилизације су безуспешно покушали да невероватно жестоким (црвеним) терором замене руски народ и свих осталих 192 народа једим народом (по моделу римског, који је по распаду Римске империје нестао јер никад није ни постојао као целина), и да га назову „совјетски народ/совјетски грађани”.

Скоро три хиљаде година Drang nach Osten се расипа и води пропасти Рима, па ће и овај НАТО притисак да се као коло обрне њиховом пропашћу. Због тога треба да се разумемо и у том разумевању о две цивилизације да живимо!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар