Био је 14. март 1883. године када је прво, историјско „хало“ изговорено у Србији. Са једне стране је био Теша Николић, српски министар војни, а са друге капетан Kоста Радисављевић.
За долазак телефона у Београд најзаслужнији је био Панта Михајловић, саветник и пријатељ Николе Тесле који је, право из Њујорка, где је био шеф фирме „Сименс-Халске”, решио да се врати у Беогад и модернизује Србију. Године 1882. он је добио право од краља Милана да у Београду подигне телефонске станице.
Београђани нису имали разумевања за новотарију па је Михајловић сам и од својих пара повезао кафану „Три листа дувана”, у којој је било смештено инжењерско одељење војног Министарства, и касарну на Палилули. Из „Три листа дувана” је разговарао Теша Николић, министар војни, а из касарне Палилула капетан Kоста Радисављевић.
Био сам невероватан идеалиста. Дођем у Србију, иако сам могао да правим велике послове у Немачкој, Америци или ма где другде, с намером да учествујем у рату 1876. Kад се рат завршио, падне ми на памет да инсталишем телефон у Београду. Нико ту није имао појма о телефону”, пише у заоставштини Панте Михајловића.
Остало је забележено да министар никако није могао да поверује да је могуће „чути људе који нису ту” и да је све време претраживао просторију не би ли пронашао скривеног помагача преваранта Михајловића. Тек када је схватио да није у питању превара, пристао је да поразговара. И министар и капетан су били одушевљени разговором, па је о „чудотворној направи” одмах обавештен и краљ. Милан Обреновић је касније и сам разговарао телефоном и дао је налог скупштини да издвоји у буџету средства за увођење ове направе широм Србије. Скупштина је тај предлог глатко одбила. Михајловић је касније инсталирао још две линије: повезао је Лицеј у Kапетан Мишином здању са пожарном четом и Скупштину са полицијом.
Илустрација (Мачваинфо)
Први међуградски разговор у Србији обављен је половином јануара 1886. за време примирја у српско-бугарском рату. Разговор на релацији Београд-Ниш обавили су краљ Милан Обреновић и Милутин Гарашанин, председник владе. Иако јавност није имала претераног разумевања за „светске новотарије”, телефон је полако улазио у Србију. Јавни телефонски саобраћај у Београду је започео 1898. Тада је у Kоларчевој задужбини инсталирана прва индукторска телефонска централа. Сан Панте Михајловића тада се коначно остварио, пише Историјски забавник.
Без заслуга за Панту
Панта Михајловић је са задовољством гледао како телефон полако али сигурно улази у српске домове. Заслуге за стизање овог изума у Србију није ни добио, ни тражио. Након династичне промене у Србији и доласка Kарађорђевића на власт био је и надзорни инжењер електричне централе на двору од 1908. Умро је 7. фебруара 1932. у Београду, од запаљења плућа и парализе срца у 78. години живота.
(Извор Б92)
