Научници су успели да елиминишу те протеине, и када су извршили тестове, таква жита су довела до слабијег одговора имунолошког система, и то за 85 одсто.
Свеже печена кифла је укуснo, мекo ваздушасто пециво ‒ права ствар за добар дан. Допадљивој структури хлеба доприноси глутен, име иза кога се крије група протеина из пшенице, ражи и јечма. Али код људи који имају озбиљну аутоимуну болест, целијачну болест, глутен доводи до оштећења танког црева. Велики број људи може да има благу нетолерантност на глутен па избегава храну у којој се он налази.
Безглутенске врсте хлеба се у већини случајева праве од пиринча или кромпира, па због тога немају исти укус и разликују се од хлеба који се прави од жита. Научници наводе да су пронашли начин да помоћу генетичког инжењеринга створе пшеницу која ће садржати мање проблематичних типова глутена, а притом задржати друге протеине који хлебу дају карактеристичан укус и еластичност.
„Ово је заиста важан корак који може
довести до производње нечег заиста
корисног”, каже Венди Харвуд,
генетичар за житарице из Енглеске.
Генетички модификовани усеви су предмет оштре дебате широм сета. Неке земље, међу њима Француска и Немачка, ставиле су такву производњу ван закона. „Највећу забринутост изазива пракса убацивања (инсертовања) делова ДНК са једне врсте у другу”, каже Франциско Баро, биотехнолог за биљке са Института за одрживу пољопривреду из Шпаније. Да би се избегла та генетичка укрштања, Баро и његове колеге користе технику CRIPS/Cas9 којом се селектовани гени исецају из генома жита.
Њихова студија бави се оним глутенским протеинима за које се верује да су главни узрок проблема за имунолошки систем. Они су успели да елиминишу те протеине, и када су извршили тестове, таква жита су довела до слабијег одговора имунолошког система, и то за 85 одсто.
Стручна јавност сматра да тако модификоване житарице треба да прођу дугачак пут до тржишта. „Ово је заиста важан корак који може довести до производње нечег заиста корисног”, каже Венди Харвуд, генетичар за житарице из Центра „Џон Инес” у Енглеској. Да би развили потпуно безбедну врсту жита за људе који болују од целијачне болести, истраживачи можда треба да обрате пажњу на већи број гена глутена. Баро каже да његов тим ради на томе.
(Бојан Главонић, РТС)
