ПУКОТИНА У АТМОСФЕРИ

Мистериозан ударни талас оштетио је Земљину магнетосферу која нас штити од штетног свемирског зрачења.

Земљина магнетосфера претрпела је минукух даба ударни талас са Сунца, који је оставио напуклину у том штиту од штетног зрачења из свемира. Астрономи сматрају да је настао избацивањем короналне масе (coronal mass ejection, CME) или енергетског, високомагнетизованог и прегрејаног гаса ослобођеног са наше звезде. Но, заправо порекло није са сигурношћу утврђено.

Астрономи верују да је избацивање короналне масе потекло из Сунчеве пеге АR3165, која је 14. децембра у свемир избацила најмање осам соларних бакљи, а оне су узроковале замрачење изнад Атлантског океана, како преноси портал Space Weather. Поменута пукотина у Земљиној магнетосфери може остати отворена сатима те пропуштати штетно сунчево зрачење, али наулници нису издали икакво упозорење. Земљина магнетосфера налази се у њеном магнетском пољу, које се протеже хиљадама километара у свемир, а чији магнетизам утиче на све, од глобалних комуникација до миграција животиња и временских образаца.

Научници су примиетили да пега ослобађа соларну бакљу класе М6, која је касније погодила и Земљу. С обзиром да је реч о соларној бакљи средње величине, она је изнад Атлантског океана изазвала кратке прекиде радијских сигнала. Ерупције је ухватила Насин свемирски соларни опсерваторија SDO (Solar Dynamics Opservatory), а та пега је, верују астрономи, вероватни извор ударног таласа који је оштетио Земљину магнетосферу. Само избацивање короналне масе може изазвати свемирско невреме, а то значи да омете сателите и електричне мреже на Земљи и да штети незаштићеним астронаутима.

Баведена пукотина отвара могућност за стварање геомагнетских олуја гласе G1. Геомагнетске олује значајни су поремећаји у Земљиној магнетосфери и настају током деловања Сунчевог ветра у Земљину свемирском окружењу. Срећом, класа G1 геомагнетских олуја уједно је најслабија. С друге стране, Сунце улази у активно раздобље својег 11-годишњег циклуса активности, који је започео 2019. године, научници очекују да ће досегнути врхунац 2025.

(Зимо)