У релативно кратком времену интелектуалног сазревања наша цивилизација је дошла до бројних спознаја, тако да јој сада не недостаје знање, већ мудрост. У чудесној слици света коју је човек спознао, он је себи остао највећа непознаница и казна.
Проф. др Владимир Ајдачић
У прошлом миленијуму одиграле су се две велике техничке револуције до којих су довела открића парне машине (Џемс Ват, 1736-1819) и полифазног система произвођења, преношења и коришћења електричне енергије (Никола Тесла, 1856-1943). Затим је на сцену ступила нуклеарна енергија, ослобођена у вихору Другог светског рата (Енрико Ферми, Чикаго, децембар 1942). Две атомске бомбе бачене на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки августа 1945. најавиле су човечанству могућност блиске апокалипсе.
„Нуклеарне ватре” већ су
за собом оставиле толику
количину радиоактивног отпада
(активност већа од 1023 бекерела)
да та радиоактивност премашује
збир природне из Земљине
атмосфере, хидросфере и тла.
Док је у ранијим миленијумима „смак света” могао да буде изазван само громадним небеским телима, протеклих шездесетак година човек је овладао таквим моћима да сам може да пресуди животу на планети, да га затре у времену мереном данима, седмицама или месецима. Његов прст сад стоји на нуклеарном „обарачу”, а нова још страшнија оружја усавршава.
Делује запрепашћујуће да се модерна цивилизација нашла у таквом положају после 20. века, столећа грандиозних продора науке захваљујући којима је човек премостио крајње међе реалног света, изградио јединствени мисаони мост између елементарних честица и Свемира. У чудесној слици света коју је човек спознао, он је себи остао највећа непознаница и казна.
Тоне нервних отрова
Изгледа да је велики немачки математичар Карл Густав Јакоби (1804-1851) погрешио, донекле, исказаваши беспоговорну веру у то да је основни циљ науке да оплемени људски дух. Време прошло и садашње пружају бројна сведочанства злоупотребљвања науке. Процеп између човековог мисаоног и духовног развоја све више се шири и не види се крај таквом току. Урушавање античких идеала хармоније у односу човека према људском роду и Природи одвија се све брже и брже у постојећем свету усмереном ка стицању материјалних добара, постизању економске, политичке и војне премоћи. Цена овакве оријентације постала је и за планету Земљу.
Четири праматерије Старих Грка: земља, ваздух, ватра и вода, несумњиво неопходне за живот, у кратком раздобљу су у високом степену деградиране и/или постале недостатне човеку и осталим живим бићима. У многим великим градовима ваздух је загађен, а вода није за пиће. Добар део тла је контаминиран тешким металима, штетним органским материјама или је учињен неупотребљивим за обраду и живот на њему.
„Нуклеарне ватре” већ су за собом оставиле толику количину радиоактивног отпада (активност већа од 1023 бекерела) да та радиоактивност премашује збир природне из Земљине атмосфере, хидросфере и тла (до дубине од неколико десетина метара)!
Поред сталне деградације животне средине, до које доводи незасито потрошачко друштво, повремено се изводе сулуди експерименти и дејства, најчешће војне природе. Сетимо се само неких: проба атомског оружја, експлозија нуклеарних бомби у Ван Аленовом магнетном прстену који окружује Земљу (одмах по његовом открићу!), прегревања слојева јоносфере микроталасним зрачењем (америчко оружје ХААРП за „рат звезда”) и дејствовања муницијом са осиромашеним уранијумом. У магацинима великих сила одложене су небројне тоне вишекомпонентних нервних бојних отрова којима ће се, скоро је извесно, ускоро придружити још опаснији производи генетичког инжењерства са својствима селективног деловања на изабране противнике! То је, разуме се, само оно што је шире познато.
Глобална контрола свести
Увелико се ради на глобалној контроли људске свести и мишљења путем пропаганде, наметања одређеног начина живота и коришћењем техничких средстава (ХААРП и сл.). Већ се назире поларизација света на мали број земаља с веома имућним и дуговечним људима који ће владати планетом (software човечанства!) и оних других с бројним, сиромашним и кратковечним људима (hardware) који ће служити моћницима као најамна радна снага И када буду постојали интелигентни роботи.
Бацимо само поглед на структуру
микросвета која нас својом
„шаром” неодољиво подсећа
на пиротски ћилим наших бака.
У многим појединачним случајевима, било у структури ствари или у природним појавама, открива се постојање чисте хармоније или, пак, хаоса, а негде и прожимања њихових дејстава. Стога је још Демокрит сматрао човека продуктом игре нужности и случајности. На наше чуђење, свуда – како у случају хармоније, тако и хаоса – откривамо „присуство” математике! Зато нам се намеће питање због чега она тако чудесно објашњава постојеће структуре и збивања у Природи?
Отуда неки закључују да постоји нешто дубље у појавном свету што још нисмо или никада нећемо докучити. Још је Старе Грке привлачила хармонија у Природи. У геометрији облика, небеским сферама које „свирају” и уметничким делима великих мајстора, они су откривали „божански поредак” за који, као и за хаос, ми данас располажемо већим обиљем примера. Бацимо само поглед на структуру микросвета која нас својом „шаром” неодољиво подсећа на пиротски ћилим наших бака.
Не мање успехе од оних постигнутих у објашњењу устројства материје човек је постигао и у откривању постања – генеза. Настајање простор-времена, природних сила и елементарних честица непосредно после „Велике експлозије” представљају прве акорде „свемирске симфоније” која по новијим налазима траје већ 13,7 милијарди година. Слика стварања света, поред тока догађаја, показује нам и невероватну границу до које досеже наше данашње теоријско знање (до око 10-43 секунде). Захваљујући истраживањима помоћу акцелератора наелектрисаних честица и изучавањима ниско и високоенергетског зрачења која доспевају из космоса, прикупљен је обилан чињенични материјал о дешавањима у Свемиру у кратком времену после „Велике експлозије” (Big Bang).
Из овога бисмо могли да закључимо да је човек својим умом овладао бескрајима простора и времена. У релативно кратком времену интелектуалног сазревања наша цивилизација је дошла до бројних спознаја, тако да јој сада не недостаје знање, већ мудрост. Постојећи ток ствари – тежња ка глобализацији и све већа подела на богате и сиромашне, моћне и немоћне, разарају колективно биће наше планете – људски род, и доводе у питање сам смисао живота.
Наука, уметност и религија
у нашем времену све се мање
вреднују у поређењу с
материјалном добити.
Због погубног дејства леталног вируса профита у науци у последње време ишчезава плодно тло за велике идеје и хуманистичка прегнућа. Све више су на цени фах идиоти који се уклапају у капиталистичке производне структуре.
Зато и највећа достигнућа до којих се може доћи, као што би било како функционише људска свест, буде страх од злоупотреба. Још је Никола Тесла тражио више светлости, доброте и самилости. За решавање изазова новијег доба атомиста Павле Савић полагао је наду у моћ људског разума. На другој страни, биолог Петар Мартиновић исказао је веру у буђење инстинкта опстанка људског рода пред непосредном катастрофом.
Тешко је предвидети даљи ток збивања: да ли ће у скорој будућности доћи до освешћења човека или не. Време неумитно тече, светска економија запада у незапамћену кризу – промене на боље не указују се на видику. Ето довољних разлога који би све нас требало да подстакну на размишљање и акцију пре него што летални вирус профита заврши свој луди поход. Општа превага материјалног над духовним прети злоћудним расколом човековог бића. Наука, уметност и религија у нашем времену све се мање вреднују у поређењу с материјалном добити.
