Радни дан не доноси корист људима који остају будни до касно у ноћ, јер ће вероватно имати двоструко слабије резултате на послу од особа које практикују ранији одлазак на спавање, указује ново финско истраживање.
Ранораниоци имају тенденцију да раде боље ујутру, док је код вечерњих типова обрнуто. Сматра се да је овај унутрашњи сат углавном генетски, али распоред рада, породични живот и излагање дневном светлу такође играју важну улогу, пише Си-Ен-Ен. Хронотип је ваша дневна склоност спавању и другим активностима и одражава разлике у основном ритму појединца. Овај унутрашњи процес игра улогу у обрасцима спавања, метаболизму и телесној температури, али и утиче на хормоне.
Истраживачи су питали 5.881 особу на северу Финске о њиховим радним навикама и здрављу, испитивали су их о начину спавања како би утврдили какав је њихов природни хронотип. Учесници студије су у том тренутку имали 46 година, а били су праћени у периоду од четири године. Десет одсто мушкараца и 12 одсто жена били су вечерњи типови, од којих је 72 одсто радило на дневним пословима, открили су истраживачи. Остатак људи углавном су равномерно подељени на ранораниоце, или оно што су истраживачи назвали средњим типовима.
„Четвртина људи који су класификовани као вечерњи типови оценили су сопствени радни учинак лошим, користећи оно што су истраживачи описали као међународно прихваћену скалу развијену за идентификацију појединаца са слабом радном способношћу и већим ризиком од превремене пензије због инвалидности. Ово је значајно већи удео него међу ранораниоцима или средњим типовима”, наводи се у истраживању.
Прилика за лош учинак била је двоструко већа међу ноћним типовима него међу ранораниоцима оба пола, чак и након што су узели у обзир факторе, као што су трајање сна и јутарње радно време. „Ако вечерњи типови морају да раде рано ујутру, они неће оцењивати своју радну способност високо као јутарњи и обрнуто. Да је нормално радно време од 15 до 23 сати, ранораниоци би се осећали горе од вечерњих типова”, рекла је Kристен Натсен, ванредна професорка са Нортвестерн универзитета, која истражује везу између сна, циркадијалног ритма и кардиометаболичких болести, укључујући дијабетес, гојазност и кардиоваскуларне болести.
Основни механизам је наш унутарњи биолошки сат који диктира доба дана када се најбоље понашамо. Иако је становништво које је учествовало у студији било из једног подручја Финске, Натсен је рекла да се резултати вероватно односе и на САД с обзиром на то да су биолошки сатови универзални. Међутим, истраживачи су истакли да рад у канцеларијама у Финској започиње рано, обично у осам сати, а продавнице се отварају још и раније, па њихова открића можда неће бити свугде примењива, а тему треба даље проучавати. „Ово је прва студија на нивоу популације која је пружила доказе да би вечерњи тип могао бити повезан са лошом радном способношћу”, рекли су аутори студије др Тапио Раиха и Лина Ала-Мурсула.
(Извор Н1)
