У истражицању птице су постигле исте резултате као деца од три четири године.
Вране су међу најпаметнијим створењима у животињском царству. Способне су доносити одлуке на искуству и користити алате. Чини се, такође, да схватају бројеве. Научници су сада саопштили да ове птице имају способност рекурзије, процеса уграђивања структура у друге, сличне структуре – за шта се дуго сматрало да је вештина својствена само људима. Рекурзија је кључна одлика језика, омогућује нам да од једноставних саставимо сложеније реченице. Деценијама су психолози мислили да она постоји само код људи, а неки су је сматрали кључном за развој језика. „Увек се постављало питање могу ли неке животиње схватити рекурзивне секвенце”, рекла је биолоškња Дајана Лиао са Универзитета Тибинген у Немачкој.
Научници су 2020. направили истраживање на мајмунима, одраслим људима и деци и известили да вештина схватања рекурзивних секвенци можда није јединствена за нашу врсту. И људима и мајмунима приказан је екран с два пара симбола у заградама који су се појављивали насумичним редоследом. Испитанике су тренирали да их додирују редоследом „уметања у средиште” рекурзивног низа. Након давања тачног одговора, људи су добили вербалну повратну информацију, а мајмуни су као награду мало хране или сока.
После тога је испитаницима представљен нови скуп заграда, па су научници посматрали колико су их често рекурзивно слагали. Два од три мајмуна у експерименту генерисала су рекурзивне секвенце чешће него оне нерекурзивне, иако им је за то била потребна додатна обука. Један мајмун је слагао рекурзивне секвенце у отприлике половини огледа. За поређење, деца од три до четири године формирала су рекурзивне низове у приближно 40 посто експеримената, пише Scinetific American.
Поменуто истраживање подстакло је Лиао и колеге да истраже поседују ли вране способност рекурзије. Прилагођавањем протокола коришћених у истраживању 2020. тим је истренирао две вране да кљуцају парове заграда у рекурзивном низу. Истраживачи су потом тестирали способност птица да спонтано генеришу такве рекурзивне секвенце на новом скупу симбола. Вране су у току студије имале исте резултате као деца, односно произвеле су рекурзивне секвенце у око 40 посто огледа, али без додатне обуке која је била потребна мајмунима.
„Сада се поставља питање чему ова способност скужи вранама. Чини се да не поседују ништа слично људском језику, стога је рекурзија можда релевантна за друге когнитивне функције”, изјавио је неуронаучник Ђорђо Валортигара са Универзитета Тренто у Италији. Но, неки истраживачи су и даље скептични. Психолог Арно Реј из Француског националног центра за научна истраживања сматра да се ова открића могу тумачити са становишта једноставног асоцијативног учења, у којем животиња учи повезивати симбол са оним следећим, као што је повезивање отворене заграде са затвореном. Истраживање названо Recursive sequence generation in crows објављено је у часопису Science Advances.
(Индекс)
