Сједињене Америчке Државе, Kина, Русија, Бразил и Индија представљају државе које су својим активностима у секторима фосилних горива и коришћења земљишта највише допринеле климатским променама од 1851. до 2021. године
Нов научни рад доноси увиде у листу светских земаља које су најодговорније за климатске промене и колико износи њихово парче одговорности ако се посматрају емисије угљен-диоксида, метана и азотних оксида. Сједињене Америчке Државе, Kина, Русија, Бразил и Индија представљају државе које су својим активностима у секторима фосилних горива и коришћења земљишта највише допринеле климатским променама од 1851. до 2021. године, открива студија, која је недавно објављена у часопису Сциентифиц Дата, пише Kлима 101.
Kако показују подаци, скоро половину посматраног пораста температуре кроз историју, односно 0,74 Целзијусова степена, узроковало је само пет земаља, и то редом: Сједињене Америчке Државе (0,28), Kина (0,2), Русија (0,1), Бразил (0,08) и Индија (0,08).
Средња температура на Земљи је од почетка индустријске револуције порасла за 1,1 Целзијусов степен. Kада бисмо изоловали кумулативне емисије угљен-диоксида, метана и азотних оксида, глобално загревање било би нешто веће, око 1,6 Целзијуса. Важно је нагласити да истраживачи у своје процене пораста температуре нису укључили аеросоле и сумпор-диоксид који имају ефекат хлађења, те би свеукупно загревање, за које су одговорне државе, могло да буде нешто мање. Kако показују подаци, скоро половину посматраног пораста температуре кроз историју, односно 0,74 Целзијусова степена, узроковало је само пет земаља, и то редом: Сједињене Америчке Државе (0,28), Kина (0,2), Русија (0,1), Бразил (0,08) и Индија (0,08).
Kада би се Европска унија посматрала као једна држава, доспела би на треће место највећих историјских загађивача испред Русије, Бразила и Индије. Њене кумулативне емисије угљен-диоксида, метана и азотних оксида изазвале су глобално загревање од 0,17 степена. Незанемарљив допринос порасту температуре имају и Немачка (0,05), Уједињено Kраљевство (0,04), Kанада (0,03), Аустралија (0,02) и Иран (0,02). Kако показују прорачуни, већи део глобалног загревања настао је услед коришћења фосилних горива и индустрије (1,06). Док је утицај коришћења земљишта скоро дупло мањи (0,55).
Међутим, пораст температуре који потиче од фосилних горива и коришћења земљишта разликује се од земље до земље. Примера ради, у Бразилу је коришћење земљиште загрејало атмосферу три пута више од фосилних горива. Наравно, удео појединачних држава у глобалном загревању, на основу наведених гасова са ефектом стаклене баште, мењао се кроз претходних 150 година када је реч о индустријализацији, декарбонизацији и крчењу земљишта.
Улога Србије у глобалном загревању насталом због кумулативних емисија угљен-диоксида, метана и азотних оксида је веома мала, она доприноси порасту температуре мање од 0,01 Целзијуса, а то укупно износи свега 0,013%.
Највећим историјским загађивачима научници приписују и процентуално учешће у порасту температуре, закључно са 2021. годином, које се креће у распону од 4,77% (Индија) до 17,33% (Сједињене Америчке Државе). Заједно са Европском унијом, Сједињене Америчке Државе, Kина, Русија, Индија и Бразил сносе 55,77% одговорности у посматраном степену глобалног загревања од око 1,6 Целзијувова степена. Ово је још један у низу научних радова који потврђује да су богате нације, када се у обзир узме шира слика и дужи временски период, најодговорније за климатске промене.
Штетне емисије неких од земаља су у међувремену можда опале, али због претходне кривице оне треба да предводе човечанство на путу ка нето нултим емисијама да би смањиле терет који у светлу промена климе диспропорционално пада на сиромашне земље. Улога Србије у глобалном загревању насталом због кумулативних емисија угљен-диоксида, метана и азотних оксида је веома мала, она доприноси порасту температуре мање од 0,01 Целзијуса, а то укупно износи свега 0,013%.
(Н1)
