U okviru Zajedničkog instituta za nuklearna istraživanja (JINR) u Dubni u Moskovskoj oblasti završava se izgradnja akceleratora NICA. Nazivaju ga „mlađim bratom” Velikog hadronskog sudarača (kolajder) u CERNu u Ženevi.
Sredinom pedesetih prošlog veka u svetu su se, praktično istovremeno, pojavila dva velika naučna centra za proučavanje fundamentalnih svojstava materije: CERN u Švajcarskoj i JINR u Rusiji.Trenutno JINR objedinjuje 19 zemalja učesnica i jedina je u Rusiji međunarodna međuvladina naučna organizacija registrovana u Ujedinjenim nacijama. Tu je, pored ostalog, otkriveno deset novih elemenata iz Mendeljejevog periodnog sistema.Godine 1957. u Dubni je pokrenur u tom trenutku najmoćniji akcelerator naelektrisanih čestica na svetu – sinhrofazotron, sposoban da ubrza protone do rekordne energije od 10 milijardi elektron-volti.Superprovodni kolajder protona i teških jona NICA (Nuclotron-based Ion Collider fAcility) direktni je naslednik ovog jedinstvenog postrojenja.
Jedno od glavnih pitanja savremene fizike jeste u kakvm uslovima je došlo do faznog prelaza iz kvark-gluona u nuklearni oblik postojanja materije. Upravo na to pitanje na koje naučnici još ne znaju odgovor, akcelerator NICA pokušaće da ga pruži.Ponovno stvaranje prvobitnog stanja materije trebalo bi da rasvetli kako su nastali svi materijalni oblici u Univerzumu.„Teoretičari su predvideli mnoštvo faznih prelaza u ovoj prvobitnoj materiji, upravo oni će se istraživati u našem kolajderu. Zadatak je da se odredi kako se menjaju svojstva sekundarno nastalih čestica u zavisnosti od energije i veličine sudarajućih jezgara”, navodi Anatolij Sidorin, zamenik načelnika odeljenja za akceleratore u Laboratoriji za fiziku visokih energija JINR.
U zgradi akceleratora završavaju se inženjerski radovi. Do kraja godine biće okončana montaža svih magneta i postrojenje pušteno u rad. Prvi eksperimenti bi trebalo da se sprovedu početkom 2024. godine. Glavni analitički čvor, višenamenski detektor MPD (Multi-Purpose Detector), takođe je u visokom stepenu pripravnosti.„On će meriti sve glavne parametre neophodne za razumevanje procesa koji se odvijaju. Drugi, detektor SPD ili detektor spin fizike biće lansiran kasnije, okvirno do 2030. godine. Njegov zadatak je da proučava sudaranje polarizovanih protona, deutrona, neutrona i njihovu spin strukturu”, ističe Sergej Mec, vodeći naučni saradnih Laboratorije za fiziku visokih energija JINR.
Veliki hadronski sudarač (LHC) u CERN-u isto tako proučava kvark-gluonsku plazmu. Time se bavi detektor ALICE, koji analizira rezultate sudara teških jona, ali ne može da fiksira momenat faznog prelaza, smeta mu ogromna ubrzavajuća snaga LHC.Slični eksperimenti izvode se i u Nacionalnoj laboratoriji Brukvejhen u Sjedinjenim Američkim Državama, za sada bez očiglednog rezultata.
(Sputnjik)
