Нова студија повезује висцерално или трбушно сало настало у четрдесетим и педесетим годинама живота с каснијом дијагнозом Алцхајмерове болести. Научници истичу да кривац за то није било каква масноћа. Појаснили су да је реч о трбушној масноћи накупљеној дубоко у абдомену која окружује трбушне органе, а позната је и као висцерална масноћа те је треба разликовати од оне поткожне која се налази непосредно испод коже.
Истраживачи који су радили на овој студији открили су да трбушна масноћа изазива упалу која може утицати на мозак и бити претеча раних стадијума Алцхајмерове болести деценијама пре него што се они манифестују. „Већ неко време знамо да с повећањем обима трбуха центри за памћење у мозгу постају све мањи”, рекао је др Ричард Исаксон, неуролог у Институту за неуродегенеративне болести на Флориди који проучава Алцхајмерову болест, али није учестовао у студији. „Истраживање показује неуроинфламаторни маркер мождане слике који пре нисам видео. Снимак мозга указује на то да се трбушно сало или висцерална масноћа може повезати с дисфункцијом мозга кроз упалну каскаду.”
Резултати студије представљени су у новембру на годишњој конференцији Радиолошког друштва Северне Америке у Чикагу. Истраживачи су проучавали стање 54 когнитивно здрава учесника студије од 40 до 60 година, чији је просечни индекс телесне масе (BMI) износио 32. Код оних с већим обимом висцералног и поткожног масног ткива приећени су и виши износи разине амилоидног протеина (који се повезује с развојем Алцхајмерове болести) у делу мозга у којем се болест манифестује када се појави први пут. Чини се да је та масноћа изазвала и упалу мозга, што је још један окидач за развој поменнуте болести.
Све наведено чешће је у мушкој популацији, а ређе у женској. Показало се да су та стања била повезана с променама у мозгу пацијената пуних 15 година пре него што су се појавили најранији симптоми болести. Истовремено треба истаћи да се висцерална маст може изгубити и да добро реагује на промене у исхрани телесној активности, рекао је један од аутора студије др Сајрус Раџи, ванредни професор радиологије на Медицинском факултету у Сент Луису.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
