TESLIANUM

SAVETI ZA NIJAGARU

Nijagarini vodopadi (Vikipedija)

Nepoznata prepiska Nikole Tesle: Pisma Edvardu Dinu Adamsu sadrže tehničke i druge preporuke.

EKSKLUZIVNA ISPOVEST VILIJAMA TERBA

(prvi od tri nastavka)

Ni 62 godine posle smrti Nikole Tesle, nisu poređane sve kockice iz bogatog i uzbudljivog života jednog od najblistavijih izumitelja i naučnika u ljudskoj istoriji. Zahvaljujući predusretljivosti i ljubaznosti Vilijama Terba, izvršnog sekretara i jednog od glavnih utemeljivača Teslinog memorijalnog društva u Njujorku, „Politika” je u prilici da ekskluzivno objavi novopronađena, do sada nepoznata pisma „ličkog Prometeja”.

Zamisao da se Nijagarini vodopadi, među najvišima na planeti (48 metara), ukrote da stvaraju struju potiče iz sredine 19. veka. Iako je 1873. kompanija „Hidraulik čenel” izgradila turbine ukupne snage 5.000 kilovata, šest godina kasnije one su korišćene za pogon dinamo-mašina i osvetljenje Nijagarinih vodopada (po Brašovom sistemu). Uspešno iskorišćavanje vodene snage ostalo je i dalje nerešeno.

Na predlog vodećih ljudi kompanije „Nijagara fols pauer”, osnovane da razreši dotičnu začkoljicu, uspostavljena je Međunarodna komisija za Nijagaru koju je predvodio nesumljivi naučni autoritet tog vremena – lord Kelvin. Raspisan je konkurs i do 1890. stiglo je 17 projekata od 20 autora iz zapadnih zemalja. Jedini je plan škotskog profesora Džorža Forbsa predviđao upotrebu Teslinog polifaznog sistema (njegov ljuti suparnik Tomas Edison je odbijen).

„Prilično je iznenađujuće za mnoge, kao što je, moram priznati isprva bilo i za mene, kada sam posle detaljnih i potpunih ispitivanja pronašao – pisao je profesor Forbs dotičnoj komisiji – kako jedino praktično rešenje za bafalo i najbolje rešenje za novi industrijski grad za koji je predloženo da se gradi blizu Nijagare, leži u usvajanju generatora i motora na naizmeničnu struju. Jedini nesinhronizovani motor, razvijen do praktičnog oblika, jeste Teslin motor koji je proizvela Vestinghausova električna kompanija i koji sam podvrgao mnogobrojnim testovima u njihovim radionicama u Pitsburgu”.

Međutim, lord Kelvin se usprotivio.

U vezi sa ovim vredi pomenuti jedno pismo Nikole Tesle, napisano 19. avgusta 1895. godine Edvardu Dinu Adamsu, piscu dvotomne knjige o istoriji poduhvata Nijagara. Na pitanje Adamsa da li da u svojoj knjizi komentariše činjenicu da je lord Kelvin u početku bio protiv naizmeničnih struja, Tesla je odgovorio: „…možda je bolje da ne razočaramo lorda Kelvina, pošto se ništa ne može dobiti, a mnogo se može izgubiti ukazivanjem na grešku velikog čoveka.”

Vilijam Terbo (Vikipedija)

Ali, kada je najpre u Evropi, između Laufena i Frankfurta, napravljen trofazni sistem prenosa naizmeničnih struja, a zatim na Svetskog izložbi u Čikagu uspešno prikazan Teslin polifazni sistem, Nijagarina komisija je i zvanično 5. maja 1893. odlučila da upotrebi njegovo dostignuće. U oktobru iste godine Vestignhausova kompanija je dobila ugovor za gradnju tri Teslina polifazna generatora snage 3.500 kilovata (mogu se nazvati Teslinim jer je od 13 patenata devet njemu pripadalo). Spomen-ploče koje svedoče o ovom događaju čuvaju se na Nijagarinim vodopadima i u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

U kakvom ste srodstvu sa Nikolom Teslom?

– Moja baba bila je najstarija Teslina sestra Angelina. Teslino porodično stablo je vrlo tanko. Nikada nije bilo više od pet Teslinih srodnika sa moje strane, a samo dvoje je živih. Moj rođak Jovan Trbojević, devet godina stariji, živi u Čikagu. Tesline tri sestre imale su desetoro deco, petoro unučadi i samo petoro praunučadi. Svi drugi Teslini rođaci su najmanje dva kolena dalje od krvnog srodstva.

Zašto je Nikola Tesla pisao Edvardu Dinu Adamsu?

– Edvard Din Adams bio je predsednik „Katarakt kosntrakšn” kompanije. Njegovo nameštenje uslovili su Džon Pierpont Morgan i drugi investitori koji su finansirali projekat. Adams je bio njujorški bankar sa značajnim administrativnim i tehničkim umećem koji je investitorima bio garant da je novac dobro uložen.

Kao predsednik kompanije, Adams bio je suočen s različitim nedoumicama: od zapošljavanja ljudi u svojoj kompaniji do biranja mogućih ponuđača za sve delove električne centrale koja bude izabrana za Nijagarine vodopade. Iznenađujuće je da je izabrao da piše Tesli zbog tehničke pomoći za procenu predloga koji su mu pristizali, a osećao ih je da su izvan njegovog domašaja. Kažem „iznenađujuće”, jer ovo ukazuje koliki je ugled imao Tesla u to davno vreme.

Pisma su, najčešće, specifični odgovori na specifična pitanja. Od prvog Tesla stavlja do znanja da su ona namenjena, isključivo, privatnoj prepisci između njega i Adamsa –  “Budite ljubazni da ovu kao i svaku drugu komunikaciju do koje dođe sa mnom smatrate u potpunosti ličnom…”.

Do 11. maja bila su pisana rukom, na papiru porodičnog hotela „Gerlah“ u Zapadnoj 27. ulici na Menhetnu, gde je Tesla živeo od septembra 1892. do marta 1899. Sledeća iz 1893. i ono iz 1894. otkucana su na papiru sa zaglavljem njegove laboratorije u Južnoj petoj aveniji 35 na Menhetnu. Postrojenje je izgorelo 13. marta 1895. Pisma iz 1895. poslata su iz njegove kancelarije i laboratorije iz Istočno-hjustonske ulice 46 na Menhetnu.

Stanko Stojiljković

(Politika, 20.2.2005)

Sutra: U tajnom skrovištu

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar