Студија је открила да је редовно петоминутно ходање имало позитивне учинке и на ментално здравље, а не само на телесно.
Добро је позната чињеница да је седелачки начин живота, који подразумева премало кретања и телесних вежби, врло лош за здравље. Седелачко понашање дефинише се као „свако понашање у будном стању карактерисано потрошњом енергије мањом од или једнаком 1,5 метаболичких еквивалената (МЕТ)”. Један МЕТ дефинисан је као 1 kcal по килограму тежине на и отприлике је еквивалентан потрошњи енергије током мирног седења.
Последице седелачког рада и начина живота могу бити дирекрне и индиректне. Једна од најистакнутијих директних јесте повећани индекс телесне масе (BMI), односно повећана тежина и гојазност. У ЕУ по том параметру предњаче Хрватска и Малта. Удео људи с прекомерном тежином расте све до 65. године, а израженији је код мушкараца него у жена. Недостатак тјелесне активности један је од водећих узрока смрти у свету које се могу спречити. Истраживања су утврдила да људи који мирно седе више од 4 сата дневно имају 40 посто већи ризик за прерану смрт од оних који седе мање од 4 сата дневно. Међутим, они који вежбају најмање 4 сата седмично здрави су као и они који седе мање од 4 сата дневно.
Петоминутне шетње сваких пола сата смањиле су скок износа шећера у крви након јела за готово 60% и крвни притисак за четири до пет бодова у поређењу са целодневним седењем.
Људи који много седе развијају хроничне болести, укључујући дијабетес, срчане болести, деменцију и неколико врста рака у већем постотку него они који се крећу током дана. Дуготрајно седење без устајања ради кретања, такође, може довести до дубоке венске тромбозе, стварања крвних угрушака у венама дубоко у телу. Такви угрушци могу путовати до срца и плућа и узроковати плућну емболију, што може изазвати отежано дисање, бол у прсима, чак и смрт.
Због технолошког напретка, количина времена коју одрасли у индустријализованим земљама проводе седећи континуирано се повећава. Многи данас већину дана проводе седећи или лежећи. Ситуација се додатно погоршала с пандемијом јер је значајан део популације почео радити од куће, што значи да је изостало и оно мало кретања од куће ди радног мјеста. Према Светској здравственој организацији, недовољна телесна активност четврти је водећи фактор ризика за смртност. Отприлике 3,2 милиона смртних случајева и 3,1 милиона DALY-ја (што представља око 2,1% глобалних DALY-ја) сваке године може се приписати недовољној телесној активности. Један DALY представља губитак еквивалентан једној години потпуног здравља.
Док је јасно да су телесне вежбе важне за здравље, није јасно колико аочно времена и у којим режимима треба тако утрошити да би се поништили негативни ефекти седелачког начина живота. Ново истраживање, објављено у часопису Medicine & Science in Sports & Exercise, покушало је истражити управо то. Аутори у уводу истичу да је дуготрајно седење свеприсутно у развијеним земљама и да је повезано са штетним здравственим исходима.
„Смернице за телесну активност препоручују смањење времена седења, међутим, квантитативне смернице које би информисале колико често и колико дуго треба прекинути седење нису понуђене. Сврха ове студије била је да испита акутне учинке вишеструких доза интервенције прекида седења на кардиометаболичке чиниоце ризика, уз истовремено процењивање делотворности различитих учесталости и трајања прекида седења”, тумаче аутори.
Аутори у часопису Conversation тумаче да им је циљ био пронаћи најмању количину ходања коју човек треба одрадити да би значајно ублажио штетне учинке седења на здравље. У ту сврху улесницима су током студије мерили промене у износу шећера у крви и крвном притиску, дакле, у два важна чиниоца ризика за болести срца. Студија је показала да је петоминутна лагана шетња сваких пола сата једина стратегија која знатно смањује висину шећера у крви у у поређењу с целодневним седењем. Kонкретно, петоминутне шетње сваких пола сата смањиле су скок износа шећера у крви након јела за готово 60% и крвни притисак за четири до пет бодова у поређењу с целодневним седењем.
Занимљиво је да су, чак, и краће и ређе шетње деловале на крвни притисак. Већ један минут лагане шетње сваких сат времена смањио је крвни притисак за пет јединица. Студија је открила да је редовно петоминутно ходање имало позитивне учинке и на ментално здравље, а не само на телесно. Наиме, аутори су од испитаника тражили да помоћу упитника процењују своје ментално стање. Показало се да је режим смањио осећај умора, побољшао расположење и помогао им да имају осјећај да располажу с више енергије.
Ови налази посебно су занимљиви зато што готово свтко може пронаћи неколико минута времена за лагани ход, чак и за време посла. Нарочито то вреди за људе који раде од куће, што подразумева да својом шетњом неће ометати колегама. Пет минута шетње сваких пола сата до сат такође не би требало имати негативан утицај на рад, напротив. Kоначно, добар део препоручених кратких шетњи може се одрадити током дела дана када не радимо.
(Индекс)
