Познато је да мушкарци размишљају другачије од жена, и обратно. Али се у сексу не разликују. Трагајући за везом између сексуалне жеље и насиља научници са Уницерзитета Њујорк су закључили да се разлике у сексуалном понашању мушкараца и жене могу објаснити не само нивоима сексуалних хормона у мушким или женским телима, већ и другим неочекиваним чиниоцима.
Секс и насиље су повезани на нивоу мозга само код мушких врста, али не и код женских, према новијим истраживањима објављеним у часопису „Нејчер њуросајенс”. Испоставило се да су ћелије које контролишу сексуалну привлачност и агресију смештене код женки на различитим странама хипоталамуса. Код мужјака се међусобно мешају и могу обављати обе улоге.
У експериментима на мишевима установили су да се сви облици агресивног понашања, с једне стране, и сексуалног понашања, с друге, контролишу код мужјака истим скупом неурона у хипоталамусу, дубоком делу мозга одговорном за производњу хормона, понашање у току храњења и другим основним инстинктима.
Када је овај део мозга био искључен, мужјаци су постали равнодушни према супарницима на својој територији, а и у односу на сваку сексуалну активност. Чим је поново укључен, почели су да нападају све своје рођаке, укључујући женке.
Након ових огледа, истраживачи су се запитали да ли је ова веза типична за женке. Користећи исту методу, упустили су се у трагање за могућим центром агресије и секса, али га нису пронашли. Женке немају такав центар, јер агресију и сексуалну жељу контролишу два одвојена подручја у различитим деловима хипоталамуса.
Сличне разлике могле би се запазити у мозгу мушкараца и жена, на основу чега би се, сматрају америчкинаучници, објаснило зашто злочини сексуалне природе готово увек почине мушкарци.
