Научници су након снимања детаља можданих ћелија открили да људи који болују од схизофреније имају јединствене разлике у дебљини и закривљености неурона, што би можда могло објаснити и неке од њихових симптома. Треба напоменути да се ради о анализи малог броја узорака и да су потребна даљња истраживања ако се жели утврдити утичу ли и како структуре живчаних станица на нечије неуролошко стање, пише ScienceAlert.
Тродимензионални снимак неурона пацијента са схизофренијом
(Аrgonne National Laboratory/Wikipedia)
Стручњаци са Универзитета Токаи у Јапану користили су две различите технологије рендгенског микроскопског снимања, једну помоћу уређаја који се налазе у Институту SPring-8 у Јапану, а другу помоћу оног који се налази у америчком институту Advanced Photon Source (APS). Након дугог процеса снимања, успјели су виђети изузетно ситне детаље. Анализирали су узорке можданог ткива четири умрле особе с дијагнозом схизофреније и четири без тог обољења. Открили су да су, статистички гледано, дебљина и закривљеност ћелија које се протежу из тела неурона (аксона) значајно разликују између код оних са схизофренијом и код оних без ње. Наиме, аксони код оболелих изгледају више вијугаво. Аксон представља продужетак нервне ћелије, а функција му је да шаље формирани сигнал до следећег неурона (слика доле).
Те би варијације, сматрају научници, могле утицати на то како неурони преносе поруке по својој дужини и објаснити неке карактеристике схизофреног поремећаја који зна узроковати халуцинације, отежану моторику и искривљену перцепцију света. Но да би се та веза потврдила, потребни су прецизнији уређаји. „Да бисмо снимили синаптичке везе, потребне су нам резолуције веће од 10 нанометара, што је свети грал за мапирање неурона. Но, можда ћемо то остварити с будућом надоградњом APS-а”, рекао је физичар Винсент Де Андраде из Аrgonne National Laboratory. Истраживање названо Structural diverseness of neurons between brain areas and between cases објављено је у часопису Translational Psychiatry.
(Извор Индекс)
