KOSMIČKO TKANJE

SIGNAL NIJE IZ SVEMIRA

Pixabay/Geralt

Pixabay/Geralt

Naučnici objasnili veliku misteriju astronomije.

Signal za koji se smatralo da predstavlja prvo svetlo u svemiru možda uopšte ne dolazi iz najdaljih delova svemira, nova je pretpostavka naučnika o jednoj od najvećih astronomskih misterija. Opisan u dva naučna rada 2018. godine, on ima neke neočekivane karakteristike koje je teško objasniti u skladu s trenutnim zakonima astrofizike. Međutim, ukoliko taj signal ne bi bio svetlost koja potiče iz zvezda koje su zasijale među prvima u „kosmičkoj zori, naučnici ne bi morali da izmišljaju nova pravila astrofizike, piše Science Alert.

Pre nego što su se pojavile zvezde, svemir je bio ispunjen vrelom, mutnom maglom jonizovanog gasa. Svetlost nije mogla slobodno da se kreće kroz tu maglu, već je rasipala slobodne elektrone.

„Radiometrijsko merenje spektra radio-talasa u opsegu od 55 do 85 megaherca pokazuje da profil koji je otkrio Džad Boumen nije astrofizičkog porekla, navodi se u novom naučnom radu objavljenom u časopisu Nature Astronomy, čiji je vodeći autor Saurab Sing iz Raman istraživačkog instituta u Indiji.

Signal svetlosti

Kako objašnjava ovaj tim naučnika, novom studijom rešene su prethodne nedoumice o signalu koji je otkrio Džad Boumen 2018, i dokazano je da on nije dokaz nove astrofizike ili nestandardne kosmologije. „Kosmička zora je deo istorije univerzuma koji pokriva period od 50 miliona pa sve do milijardu godina posle Velikog praska. Pre nego što su se pojavile zvezde, svemir je bio ispunjen vrelom, mutnom maglom jonizovanog gasa. Svetlost nije mogla slobodno da se kreće kroz tu maglu, već je rasipala slobodne elektrone.

Zaključili su da je detektovanje signala zapravo bilo plod greške u uređaju kojim je 2018. godine navodno on zabeležen i to potkrepili činjenicom da su koristili znatno osetljiviju tehnologiju nego što je bio slučaj kod njihovih prethodnika koji su navodni signal najstarije svetlosti u svemiru uočili.

Kada se svemir dovoljno ohladio, protoni i elektroni su počeli da se rekombinuju u neutralne atome vodonika, pa je i svetlost konačno mogla da se kreće kroz kosmos. Kada su počele da se formiraju prve zvezde i galaksije, oko 150 miliona godina posle Velikog praska, njihova ultraljubičasta svetlost je postepeno rejonizovala neutralni vodonik koji je svuda prisutan širom svemira, omogućavajući da ceo spektar elektromagnetnog zračenja slobodno struji. Milijardu godina posle Velikog praska, ceo svemir je bio rejonizovan. Naučnici, međutim, ne mogu da vide dalje od te granice i proces rejonizacije teško je razumeti. Ukoliko bismo uspeli da detektujemo svetlost iz „kosmičke zore, to bi promenilo mnogo toga u nauci.

Nova potraga

Eksperiment kojim je tragano za signalom takve svetlosti na niskoj radio-frekvenciji naišao je na jedan, ali taj signal nije bio ono što su astronomi očekivali. Amplituda je bila dvostruko veća od one koja je očekivana, što znači da je vodonik kroz koji je svetlost prošla bio znatno hladniji nego što su naučnici mislili. Jedino šta je moglo da ohladi gas u svemiru do takve temperature u tom periodu razvoja univerzuma mogla je da bude tamna materija, zaključili su naučnici. Ali, to je moglo značiti i da svojstva tamne materije nisu onakva kakvima se zamišljaju.

To bi značilo da su potrebna nova pravila astrofizike, pa su Sing i saradnici rešili da ispitaju saznanja iz 2018. godine. Oni su ponovo potražili taj signal za koji se verovalo da potiče od najranije svetlosti u svemiru, ali nisu uspeli da ga nađu. Zaključili su da je detektovanje signala zapravo bilo plod greške u uređaju kojim je 2018. godine navodno on zabeležen i to potkrepili činjenicom da su koristili znatno osetljiviju tehnologiju nego što je bio slučaj kod njihovih prethodnika koji su navodni signal najstarije svetlosti u svemiru uočili.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar