КОСМИЧКО ТКАЊЕ

СИГНАЛ НИЈЕ ИЗ СВЕМИРА

Pixabay/Geralt

Pixabay/Geralt

Научници објаснили велику мистерију астрономије.

Сигнал за који се сматрало да представља прво светло у свемиру можда уопште не долази из најдаљих делова свемира, нова је претпоставка научника о једној од највећих астрономских мистерија. Описан у два научна рада 2018. године, он има неке неочекиване карактеристике које је тешко објаснити у складу с тренутним законима астрофизике. Међутим, уколико тај сигнал не би био светлост која потиче из звезда које су засијале међу првима у „космичкој зори, научници не би морали да измишљају нова правила астрофизике, пише Science Alert.

Пре него што су се појавиле звезде, свемир је био испуњен врелом, мутном маглом јонизованог гаса. Светлост није могла слободно да се креће кроз ту маглу, већ је расипала слободне електроне.

„Радиометријско мерење спектра радио-таласа у опсегу од 55 до 85 мегахерца показује да профил који је открио Џад Боумен није астрофизичког порекла, наводи се у новом научном раду објављеном у часопису Nature Astronomy, чији је водећи аутор Саураб Синг из Раман истраживачког института у Индији.

Сигнал светлости

Како објашњава овај тим научника, новом студијом решене су претходне недоумице о сигналу који је открио Џад Боумен 2018, и доказано је да он није доказ нове астрофизике или нестандардне космологије. „Космичка зора је део историје универзума који покрива период од 50 милиона па све до милијарду година после Великог праска. Пре него што су се појавиле звезде, свемир је био испуњен врелом, мутном маглом јонизованог гаса. Светлост није могла слободно да се креће кроз ту маглу, већ је расипала слободне електроне.

Закључили су да је детектовање сигнала заправо било плод грешке у уређају којим је 2018. године наводно он забележен и то поткрепили чињеницом да су користили знатно осетљивију технологију него што је био случај код њихових претходника који су наводни сигнал најстарије светлости у свемиру уочили.

Када се свемир довољно охладио, протони и електрони су почели да се рекомбинују у неутралне атоме водоника, па је и светлост коначно могла да се креће кроз космос. Када су почеле да се формирају прве звезде и галаксије, око 150 милиона година после Великог праска, њихова ултраљубичаста светлост је постепено рејонизовала неутрални водоник који је свуда присутан широм свемира, омогућавајући да цео спектар електромагнетног зрачења слободно струји. Милијарду година после Великог праска, цео свемир је био рејонизован. Научници, међутим, не могу да виде даље од те границе и процес рејонизације тешко је разумети. Уколико бисмо успели да детектујемо светлост из „космичке зоре, то би променило много тога у науци.

Нова потрага

Експеримент којим је трагано за сигналом такве светлости на ниској радио-фреквенцији наишао је на један, али тај сигнал није био оно што су астрономи очекивали. Амплитуда је била двоструко већа од оне која је очекивана, што значи да је водоник кроз који је светлост прошла био знатно хладнији него што су научници мислили. Једино шта је могло да охлади гас у свемиру до такве температуре у том периоду развоја универзума могла је да буде тамна материја, закључили су научници. Али, то је могло значити и да својства тамне материје нису онаква каквима се замишљају.

То би значило да су потребна нова правила астрофизике, па су Синг и сарадници решили да испитају сазнања из 2018. године. Они су поново потражили тај сигнал за који се веровало да потиче од најраније светлости у свемиру, али нису успели да га нађу. Закључили су да је детектовање сигнала заправо било плод грешке у уређају којим је 2018. године наводно он забележен и то поткрепили чињеницом да су користили знатно осетљивију технологију него што је био случај код њихових претходника који су наводни сигнал најстарије светлости у свемиру уочили.

(Извор Спутњик)

О аутору

Stanko

Оставите коментар