Станислав Лем: „Уопште нећемо да освајамо космос, хоћемо само да проширимо Земљу до космичких граница… Не тражимо никога осим људи. Нису нам потребни други светови. Потребно нам је огледало.”
Горан Станковић
Огромна пажња, и научна и профана, ових месеци поклоњена је открићу планетарног система Tрапист-1 и његових седам земљоликих планета. Али шта су то астрономи, заправо, видели?
Прва илистрација (гиф формат) приказује управо оно што се види кроз телескоп (заправо низ телескопа, од којих је иницијални онај у Чилеу, који се скраћено зове TRAPPIST). Пар осветљених квадратића. Нешто што би нацртало дете из кубистичког вртића у Паризу првих деценија 20. века, усред естетске и научне револуције која је преобразила тадашњу уметност.
Прави астрономски посао започиње тек касније, са математичким подацима. Из њиховог тумачења астрономи извлаче појединости о седам планета система Tрапист-1, подједнако као и за остале пронађене егзопланете. У том тренутку рад астронома се мења и добија предзнак домишљања стварности, у чему немалу улогу добијају на први поглед мета-научни поступци, имагинација, аналогије и ерудиција.
На примеру Tраписта-1
могли бисмо мирне душе
устврдити да би нам Сезан,
Пикасо, Брак и остали кубисти
с почетка 20. века били
најбољи саговорници.
Пре него чак и заустимо примедбу да такви облици тумачења стварности нису научни, морали бисмо се присетити елементаног начина на који сазнајемо и тумачимо свет, а он је увек заснован на субјективном сазнању и свести о карактеру перцепције. На примеру система Tрапист-1 могли бисмо мирне душе устврдити да би нам Сезан, Пикасо, Брак и остали сликари-кубисти с почетка 20. века били најбољи саговорници.
Јин-Јанг-НАСА двојац
Јер основа људске перцепције јесте у бити кубистичке естетике, наиме, упоредно и истовремено опажање целине и најситнијих делова, холистички процес у коме се сустичу апсолутно блиско и далеко, велико и мало, очигледно и скривено, чињенице и имагинација. Управо онако како су данашњи астрономи приморани да посматрају далеки свемир.
Уколико се било ко пита како настају илустрације које преплављују интернет и медије, а потичу са веродостојних места, какво је НАСА, најтачнији одговор би био – као Јин и Јанг, од уметника које интересује наука и научника са смислом за уметност.
Конкретно, неколико илустрација (погледај слике на крају текста) система Tрапист-1 урадили су визуелни уметник Тим Пајл (Tim Pyle) и астроном Роберт Харт (Robert Hurt). Како каже Тим Пајл (који је, између осталог, радио и на визуелним ефектима за филмове типа X-Men), полазна основа, осим тог астрономског raw-материјала (базног, темељног, необрађеног) јесте знање о световима нашег Сунчевог система.
Основа за визије седам планета система Tрапист-1 били су, углавном, Јупитерови сателити Јо и Европа, и наравно Земља. Користећи астрономске податке, као што су орбитални период, претпостављена маса и удаљеност од црвеног патуљка, матичне звезде Tрапист-1, и аналогије с нашим планетарним системом, Јин-Јанг-НАСА двојац је начинио илустрације које су преплавиле нашу имагинацију и постале подсвесни основ за нова открића и сазнања.
Станислава Лема увид
Оно што смо „астрономски” сазнали о планетама система Трапист-1 су те мале празнине на овом снимку инфрацрвеног спектра.
А „разумни” модели седам планета су наш повод за истраживање и имагинацију. Тако, планета 1b, најближа матичној звезди, замишљена је као аналогија с Јупитеровим сателитом Јо, изложеним радијацији и плимским силама звезде, фазно закључаним тако да своме сунцу окреће само једну страну. Планете 1e и 1f су мање густине од осталих, па су у визији астронома постале светови са водом, смештени унутар насељиве зоне. Планета 1h је најдаље од свог сунца, те је постала снежна лопта налик на Европу.
Уметник Пајл и астроном
Харт су у својим визијама
система Tрапист-1 ходали
сеновитом границом између
Земље какву знамо и ванземаљских
светова о којима маштамо.
Тако сазнајемо ново, одмеравајући га према познатом. Као да је Станислав Лем био у праву у „Соларису: „Уопште нећемо да освајамо космос, хоћемо само да проширимо Земљу до космичких граница… Не тражимо никога осим људи. Нису нам потребни други светови. Потребно нам је огледало.”
Али, Лем је имао сву своју имагинацију као испомоћ, ми неколико пиксела светлости и таме. И податке схватљиве само неколицини астронома и математичара. Стога је за укупну подршку истраживањима и открићима неопходна имагинација.
Уметник Пајл и астроном Харт су у својим визијама система Tрапист-1 ходали сеновитом границом између Земље какву знамо и ванземаљских светова о којима маштамо, притиснути условностима астрономије и очекивањима јавности. Оно чиме су обогатили људску имагинацију јесте визија страних светова Tрапист-1 система, које вероватно никада, бар у оквирима временских релација прихватљивих нашој врсти, нећемо моћи непосредно, „властитим очима”, научним инструментима, свеједно, да посматрамо.
За сада су нам наше визије најприближнија стварност тих далеких светова.
