За 51 годину Математичку гимназију је завршило око 7.000 ученика; већина је остала у нашој земљи, углавном на универзитетима и у научним институтима. Многи су расути по свету и тамо су остварили престижне каријере. Сматра се да је изнедрила близу 500 доктора наука и више од тог броја магистара. Бивши ђаци су успешни и у многим светским компанијама, рачунарским центрима и институтима. Немали број се запослио у матичној школи.
Проф. др Милан О. Распоповић
Оснивање Математичке гимназије јесте добра, племенита и плодоносна идеја, чији нам досадашњи развој говори да су за остваривање снова потребни таленат, напоран рад, љубав и посвећеност. Већ су постојале специјализоване школе у СССР-у, Бугарској, Румунији… а у неким облицима и у другим европским земљама. У тадашњој Југославији прва Математичка гимназија је отворена у Загребу (1963), што је био велики подстицај за утемељење сличне школе у Београду.
Започињући наставу у више него скромним
условима, она је брзо постала водећа школа
у земљи и препознатљива у свету.
Математичка гимназија у Београду основана је 1966. године за рад са ученицима који испољавају посебну способност и интересовање за математику и природне науке (физика) и њихову примену. Започињући наставу у више него скромним условима, она је брзо постала водећа школа у земљи (претходној Југославији) и препознатљива у свету. Многи су се питали како је то било могуће.
Пре свега, захваљујући темељно урађеној припреми која је трајала три године (1963-1966). У почетку је образована Матична комисија, на челу са проф. др Војином Дајовићем са Природно-математичког факултета, чији су чланови били Никола Вученов, директор Републичког завода за уџбенике и наставна средства, Ранко Радовановић, директор Просветно-педагошког завода у Београду, мр Милан О. Распоповић, професор физике у Четрнаестој гимназије, Богдан Смиљевић, познати професор историје и писац уџбеника, Бранка Мојсовић, професор биологије, Радован Бата Матовић, правник, и Бранка Вукчевић, финансијски стручњак.
Сви су имали обавезу да се непосредно или посредно информишу о постојању специјализованих школа у свету и да испитају могућност примене њиховог искуства у конципирању Математичке гимназије. Посебно је коришћено искуство школе за таленте „Колмогоров” у Москви, основане 1960, и Математичке гимназије у Загребу, отворене 1963. године. Нису изостали ни савети и предлози у то време угледних људи науке и просвете – Павла Савића, Драгише Ивановића, Звонка Дамјановића, Радомира Лукића, Андрије Стојковића и других.
Аутор првих наставних планова и програма за математичке дисциплине био је проф. др Војин Дајовић, а за физику и електронику Милан О. Распоповић. Уз програме дата су детаљна упутства за извођење наставе. Остали наставни предмети задржани су на нивоу наставе у гимназији природно-математичког смера. Изузетак је била настава физичког васпитања: теоријски део у школи, а практични (већи део) на стадионима професионалних клубова (Звезда, Партизан, Ташмајдан, терени војне гимназије и Факултета физичког васпитања и тако даље). Часови практичне наставе физичког васпитања одржавали су се у време викенда. На тим часовима учествовало је и наставно особље (наравно, добровољно). У праву су били стари Атињани када су говорили да се знање најлакше преноси у покрету. Човеково природно стање је кретање, а не седење у школским просторијама (учионицама). Телесно и духовно су тесно повезани, узајамно се подстичу.
Веслајмо за школу (МГ)
У елаборат-студији детаљно су описани постављени циљеви, строги и доследни критеријуми пријема ученика (савремени пријемни испит у облику теста са анонимним оцењивањем) и селективни одабир наставника у сталном радном односу и спољних сарадника са Универзитета и из научних института. Вредновање и оцењивање ученика и стручно усавршавање наставника посебно су обрађене теме у студији. Уосталом, од оснивањапоштује се принцип да је талентованом ученику потребан обдарен професор посвећен образовно-васпитном позиву.
За 51 годину Математичку гимназију је завршило око 7.000 ученика; већина је остала у нашој земљи, углавном на универзитетима и у научним институтима. Многи су расути по свету и тамо су остварили престижне каријере. Сматра се да је изнедрила близу 500 доктора наука и више од тог броја магистара. Бивши ђаци су успешни и у многим светским компанијама, рачунарским центрима и институтима. Немали број се запослио у матичној школи.
Награде и признања
Само на међународним олимпијадама из математике, физике и информатике број освојених медаља надмашује 500. На основу постигнутих резултата у земљи и иностранству, Министарство просвете Србије у два наврата –
1996. године и 2007. године – прогласило је Математичку гимназијушколом од посебног националног интереса (једина у Србији којој је два пута припало ово високо признање).
Идеју о оснивању покренуло је Друштво математичара, физичара и астронома
1963. године. У то време је била храброст
и дрскост да се отвори школа која се
разликује од других у држави.
А пре тога, 1994. године, примљена је у Европски савет високих способности (једина школа у претходној Југославији), чији су чланови познате и угледне личности из науке и просвете које воде бригу о научном подмлатку. Интересантно је истаћи да је ово велико светско поменуто признање додељено у време санкција.
Председник Томилсав Николић уручује признање мр Срђану Огњановићу
Једно од највиших признања, Сретењски орден, Математичка гимназија је добила 2016. године када је обележила пола века рада. Математичка гимназија је носилац Награде „Вук Караџић” и Награде „Доситеј Обрадовић” за постигнуте резултате у просветно-педагошкој делатности.
Трогодишња, шестогодишња
Идеју о оснивању покренуло је Друштво математичара, физичара и астронома 1963. године. У то време је била храброст и дрскост да се отвори школа која се разликује од других у држави. Требало је дебело образложење да се оправда такав подухват.
После прескакања многих препрека и убеђивања, Математичка гимназија је као трогодишња средња школа примила је прве ђаке у други разред 1966. године. Премијерну школску годину није почела 7. септембра као остале школе у тадашњој Југославији, већ 19. септембра (који се касније обележава као дан школе). Разлог: на први конкурс јавила су се три професора и три ученика. Тек после два накнадна конкурса уписано је 56 ученика и основана су три одељења другог разреда. Планирано је било да прву годину почне са 60 ученика (три одељења са по 20 ђака). Из године у годину број ученика се повећавао, тако да се на једно уписно место пријављивало 4-5 ученика.
Математичка гимназија прва је школа у Југославији, а и у Европи међу првима која је у настави почела да користи компјупер (liton 32) још давне 1970. године. Био је знатно кабастији од ових каквим се данас ученици служе. За инсталирање су искоришћене две учионице. Његова вредност била је велика, недоступна средњим школама. После упорног и дугог убеђивања, као директор сам од Градске заједнице средњег образовања извукао половину новца, а другу половину смо узели кредит. Новац за рате прикупљен је од услуга на компјутеру наших професора и ученика многим фирмама и радним организацијама („Вечерње новости”, Гинеколошко-акушерска болница из Народног фронта, Саобраћајно предузеће града Београда, обрада података при изради научних радова, чак и за 13. Конгрес СКЈ за шта је стигла велика новчана награда).
Школске 1975/76. године уписани су ученици и у први разред, трогодишња средња школа постала је четворогодишња. Математичка гимназија увек је предњачила у иновацијама у раду с младим талентима, тако је сазрела идеја да дотадашње школовање обухвати завршне разреде основне школе. Иако је наишла на бројне, претежно бирократске отпоре и неразумевања, остварена је 2004. године када су уписана два огледна одељења седмог разреда основне школе. Ученици су учили по плану и програму седмог разреда основне школе, с тим што су настава математике, физике и информатике подигнуте на виши ниво.
Математичка гимназија од оснивања
нема дом (интернат) за ученике који
долазе изван Брограда. Обећања постоје
дуже од пола века, али без резултата.
Домски боравак има вишеструки значај.
Марта 2013. године, после десетогодишњег огледа, Министарство просвете донело је решење да огледна одељења пређу у редовни састав, тако је Математичка гимназија постача шестогодишња школа са два разреда основне (седми и осми разред) и четири одељења средње школе. И по томе је она јединствена.
Нерешена питања
Математичка гимназија од оснивања нема дом (интернат) за ученике који долазе изван Брограда. Обећања постоје дуже од пола века, али без резултата. Домски (интернат) боравак има вишеструки значај. Ученици су на окупу и јединственије се организују и усмеравају на разне активности. Постоји интензивнија размена мишљења, савета и сугестија при решавању разних задатака или приликом додатног проширивања знања из неких наставних области. У Математичкој гимназији не постоји само интеракција наставник-ученик, него и интеракција ученик-ученик. Уједно би престало исписивање ученика који нису обезбедили смештај у Београду, међу којима је било носилаца муђународних награда (Балканијада за основце, конференција и математички куп…).
Друго нерешено питање јесте уџбеничка литература. Због малог тиража ниједан издавач у минулим годинама није прихватио штампање наших уџбеника. Кад је реч о националним мањинама, штампају се и у тиражу мањем од 50 књига. Тако треба, то није спорно! Међутим, и талентовани и успешни ученици специјализованих школа имају нека права. Стога, треба и њих да подупре држава.
До 2000. наставни планови и програми су се мењали, допуњавали сваких 10 година. Било је и промена у структури наставних предмета. Чињене су озбиљне анализе постојећег стања и неки наставни предмети су изостављани, а уместо њих увођени нови, савременији, да би били што више укорак с временом. После две деценије време је да се озбиљно размишља о увођењу молекуларне биологије. Све више постају интересантне наставне дисциплине: математика и природно-техничке науке, биоинформатика, генетика, филозофија природних наука и математике. Размишљања треба да иду и до нивоа увођења и нових смерова у подручју природно-техничких, информатичких и применљивих наука.
У елаборат-студији, пре 55 година, која је била основа за оснивање, посебно је истакнуто да су телесно и духовно тесно повезани и да се узајамно подстичу. Стога предлажемо да се врати физичко васпитање какво је било првих 10 година.
Озбиљно ваља размотрити стручно усавршавање професора у сталном радном односу. Упутство је детаљно разрађено у елаборат-студији пре више од пола века и постаје све актуелније, у њему се предвиђа за наставнике математичких предмета, физике и информатике стицање наставних и научних звања, писање уџбеника и објављивање стручно-научних радова. За неке наставнике то су били велики захтеви, па су напуштали радна места у Математичкој гимназији.
Зашто Математичка гимназија не
би била методички центар за стручно усавршавање наставника математике,
природних наука и информатике и то,
тим пре, када се званично оцењује да је
стручно усавршавање просветних
радника једна од слабијих карика у
образовно-васпитном систему?
Финансирање припрема ученика, организације и учествовања на такмичењима у земљи и иностранству мора се обезбедити правовремено. Приликом расподеле новца користити модел који се примењује у свим спортским гранама, то треба да реше Министарство просвете и научно-технолошког развоја и Министарство омладине и спорта. Исплате усмерити непосредно на школе према броју учесника на тим такмичењима.
Стручност наставника је на релативно високом нивоу, у школи раде или сарађују професори у свим наставним и научним звањима, од магистра до академика. Просторни и технички услови су изванредни, опремљеност кабинета и лабораторија изнад стандарда. Намеће се питање: Зашто Математичка гимназија не би била методички центар за стручно усавршавање наставника математике, природних наука и информатике и то, тим пре, када се званично оцењује да је стручно усавршавање просветних радника једна од слабијих карика у образовно-васпитном систему?
Из претходног питања произлази ново питање: Зашто професори Математичке гимназије не би учествовали у реализацији пријемног испита и полагања мале матуре? Посебно када се зна да се пријемни испит спроводи недељу дана раније него у другим средњим школама.
Седам олимпијских медаља (МГ)
Медијску пажњу подићи на знатно виши ниво. Међународне олимпијаде из математике и физике имају традицију дугу око 60 година; из информатике и астрофизике су новијег датума. Зашто не би постојао један професионални новинар који би та такмичења пратио и јавност о њима обавештавао. Олимпијаде окупљају преко 100 земаља, јавно се промовишу победници и подужу заставе земаља из којих су ученици окићени медаљама (потпуно исто као и у спорту). Било би сјајно да имамо информације са лица места о току такмичења и успеху појединих екипа и њихових чланова на тим светским такмичењима. Нека то буде бар 10% од оне која је заступљена у спорту.
Испраћај, дочек, пријем и вредност награде нема смисла ни упоређивати. Када ће добити прилику да се носиоци медаља са светских такмичења из математике и физике, информатике, музике и других образовних области окупе на балкону или испод терасе зграде Градске скупштине (ако балкон не може да издржи њихову тежину), да их дочекамо и честитамо им онако (слично) као што чинимо с врхунским спортистима.
