MEĐU IZMEĐU

ŠLEM PROFESORA VUJIĆA

1.235 pregleda
Kamarad profesor Slobodan Vujić

Slobodan Vujić je prvi srpski naučnik rudarsko-geološkog usmerenja do sada izabran u Rusku akademiju nauka. I jedna od petnaest učenih glava našeg roda koje su to laskavo zvanje zavredili još od vremena Ruđera Boškovića

Smatraju ga osnivačem beogradske škole matematičkog modelovanja,
sistemskog inženjerstva i primenjenog
računarstva u rudarstvu i geologiji.

Na svetkovine svoje struke dolazi u svečanoj crnoj odeždi. Bez šlema s lampom na glavi, koji neizostavno nosi kada silazi u rudarsko okno.

Na izmaku 2016. iz Moskve je stigla radosva novost da je izabran za inostranog člana nadaleko čuvene Ruske akademije nauka (RAN). Jednog od tek nekoliko najcenjenijih učenih društva u svetu, utemeljene 1724. godine.

Prvi srpski naučnik rudarsko-geološkog usmerenja do sada. I jedna od petnaest učenih glava našnjeg roda koje su to laskavo zvanje zavredili još od vremena Ruđera Boškovića, prvoga u nizu.

Na Rudarsko-geološkom fakultetu (RGF) u Beogradu diplomirao na smerovima za elektrotehniku i mašinstvo i površinsku eksploataciju. Magistrirao i doktorirao na matičnom fakultetu. Specijalizirao i usavršavao se u Institutu nuklearnih nauka Vinča, Moskovskom državnom rudarskom univerzitetu, Ukrajinaprojekt Kijev, Rudarsko-metalurškoj akademiji Krakov, Univerzitetu Lomonosov u Moskvi i Imperijal koledžu za nauku i tehnologije u Londonu.

Na stvaralačku stazu kročio je 1970. baveći se optimalnim programskim upravljanjem rotornim bagerom, u vreme kada se čine prvi koraci na ovom polju u svetu. Smatraju ga  osnivačem  beogradske škole  matematičkog modelovanja, sistemskog inženjerstva i primenjenog računarstva u rudarstvu i geologiji.

Uspešno je predvodio projektantske timove u brojnim rudnicima Jugoslavije i Srbije, ostavivši iza sebe više od 200 projekata, studija i investicionih programa. Urednik je jednog od najstarijih rudarskih naučih časopisa „Rudarskog glasnika” (izlazi od 1903) i član naučna saveta dva ugledna međunarodna časopisa. Autor je ili koautor više od 350 naučnih i stručnih radova, 28 monografija, 14 stručnih publikacija, rukovodio je istraživanjima 44 naučna i razvojno-istraživačka projekta itd.

Nosilac je više priznanja za naučne doprinose, počasni je doktor Rudarsko-geološkog univerziteta u Sofiji, član je Akademije inženjerskih nauka Srbije, Ruske akademije prirodnih nauka, Akademije rudarskih nauka Rusije, Balkanske akademije za mineralne tehnologije i Balkanske akademije rudarskih nauka.

Od živih srpskih naučnika u Ruskoj akademiji nauka su članovi Ljubiša Rakić, Petar Kokotović (živi u SAD) i Dragoslav Mitrović (živi u Francuskoj), a bili su Ruđer Bošković, Pavle Savić, Miomir Vukobratović, Pavle Ivić, Alekandar Belić, Milan Milićević, Stojan Novaković, Siniša Stanković, Svetomir Stožinić, Ljubomir Stojanović i Vasa Čubrilović.

Stanko Stojiljković

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar