Niko nije lišen matematičke, otkrili su na Univerzitetu Džon Hopkins (SAD). Moždana mreža u kojoj se uspostavlja numeričko razumevanje istovetna je i kod slepih i kod onih s normalnim vidom. Inače, svi naši evolucioni rođaci, primati, i još nekoliko sisara upućeni su, manje-više, u brojeve.
U načelu je izvodljivo da se ma
koji deo mozga bavi bilo čime.
Naučnici su, isto tako, odgonetnuli da je deo mozga zadužen za vid (vizuelni korteks) slepih duboko umešan u matematičke zadatke, što navodi na zaključak da je mozak znatno prilagodljiviji nego što se pretpostavljalo. Matematička sposobnost, dakle, nema veze s vidom. Ljudi koji nikada nisu ništa videli imaju istu brojčanu mrežu kao i ljudi koji vide.
U ogledu je zatraženo da učesnici koji su rođeni slepi i oni zdravog vida s povezom preko očiju rešavaju matematičke jednačine i odgovaraju na verbalna pitanja za vreme snimanja mozga. Oblasti koji se ne koriste, poput centra za vid kod slepih, s vremenom se prenamene i počnu da obavljaju druge zadatke.
I kod jednih i kod drugih bitna moždana mreža koja učestvuje u matematičkom razumevanju, intraparijetalni sulkus, bila je uključena kada su razmišljali o matematičkim problemima. A samo kod slepih se uznemirio centar za vid kada su se bavili matematikom – što su zadaci bili složeniji, to je bila veća živost. U načelu je izvodljivo da se ma koji deo mozga bavi bilo čime.
