Нико није лишен математичке, открили су на Универзитету Џон Хопкинс (САД). Мождана мрежа у којој се успоставља нумеричко разумевање истоветна је и код слепих и код оних с нормалним видом. Иначе, сви наши еволуциони рођаци, примати, и још неколико сисара упућени су, мање-више, у бројеве.
У начелу је изводљиво да се ма
који део мозга бави било чиме.
Научници су, исто тако, одгонетнули да је део мозга задужен за вид (визуелни кортекс) слепих дубоко умешан у математичке задатке, што наводи на закључак да је мозак знатно прилагодљивији него што се претпостављало. Математичка способност, дакле, нема везе с видом. Људи који никада нису ништа видели имају исту бројчану мрежу као и људи који виде.
У огледу је затражено да учесници који су рођени слепи и они здравог вида с повезом преко очију решавају математичке једначине и одговарају на вербална питања за време снимања мозга. Области који се не користе, попут центра за вид код слепих, с временом се пренамене и почну да обављају друге задатке.
И код једних и код других битна мождана мрежа која учествује у математичком разумевању, интрапаријетални сулкус, била је укључена када су размишљали о математичким проблемима. А само код слепих се узнемирио центар за вид када су се бавили математиком – што су задаци били сложенији, то је била већа живост. У начелу је изводљиво да се ма који део мозга бави било чиме.
