МЕЂУ ИЗМЕЂУ

„СЛОМЉЕНО СРЦЕ” УБИЈА

Shutterstock

Shutterstock

Све је више људи који живе са синдромом сломљеног срцем, а тај болан осећај сада долази са тешком дијагнозом, показује нова студија. Рецензирана студија коју је објавио Journal of American Heart Association открила је да је синдром сломљеног срца у порасту. То је такође једина студија која показује јасну везу како срце и мозак реагују заједно када је присутна анксиозности или стреса.

Такотсубо синдром, такође познат као синдром сломљеног срца, може да се манифестује као срчани удар, изазивајући болове у грудима и кратак дах након што срчани мишићи ослабе. „Обично се дешава након тешког емоционалног или физичког догађаја, као што је раскид, саобраћајна несрећа или чак рођенданска забава изненађења, каже др Сузан Ченг, која је водила студију. Студија је открила да су мушкарци и жене подједнако искусили синдром сломљеног срца у порасту током последњих година, а жене старости од 50 до 74 године су забележиле највећи пораст. Од 135.463 случаја синдрома сломљеног срца пријављених у САД од 2006. до 2017. године, 88,3 одсто случајева било је код старијих жена.

„Не постоји ниједно друго стање болести где је то тако јасно и неоспорно, рекла је др Ченг за USA Today. „Многи од нас су усредсредили бар део своје енергије покушавајући да разумеју шта се дешава око овог специфичног синдрома, на пример како препознати дијагнозу и поставити дијагнозу. „Мушкарци и жене имају различиту биологију и подложност болестима, додала је докторка, па „те разлике временом постају преувеличане, а у овој студији, чини се да је применљиво и овде.

Иако ретки, тешки случајеви синдрома сломљеног срца могу да доведу до смрти, а др Ченг каже да су људи са овим синдромом боравили на интензивној нези „данима или недељама, покушавајуц́и да се опораве. Додала је и да стрес изазива синдром, констатујући да је то „шок за систем“. Ченг каже да синдром сломљеног срца још није добро схвац́ен. Најорганизованији и најсвеобухватнији доступни подаци налазе се у бази података националних болничких узорака. Док су подаци искључиво од пре пандемије, каже Ченг, постоје подаци након 2017. Али потребно је неколико година да се све то прикупи и организује и припреми за анализу. Она очекује да ће бити нижа стопа дијагноза јер вец́ина људи током пандемије чини „све што може да избегне одлазак у болницу.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

Оставите коментар