ПАНДОРИНА КУТИЈА

СМАК СВЕТА НЕИЗБЕЖАН?

Getty Images

Getty Images

Човећчанство ни изблиза није спремно: Насина симулација стварне претње удара астероида показала застрашујуће последице

Kратак временски рок, недостатак спремних решења, комуникација, координација и претња ширења дезинформација чиниоци су који су играли кључне улоге у Насииној симулацији удара астероида у град у Северној Kаролини. Недавни сценарио показао је да, упркос досадашњим напорима, људски род и даље није спреман за такве догађаје. Сценарио показује да је 16. августа свемирска громада пречника приближно 70 метара ушла у Земљину атмосферу, а у 14 сати, два минута и десет секунди по локалном америчком времену експлодирала је на 13 километара изнад америчког града Винстон-Салема у Северној Kаролини, са енергијом од 10 мегатона ТНТ-а. Ваздушна експлозија готово је сравнила град и околину, жртве су бројане у хиљадама.

Наравно, то се није догодило у стварности. Уништење Винстон-Салема била је прича четврте вежбе коју је водио Одсек за координацију Планетарне одбране. Вежба одржана још 23. и 24. фебруара била је са више од 200 учесника из 16 различитих савезних, државних и локалних организација, а увежбавала је одговор САД на стварну претњу астероида нашој планети. Почетком августа изашао је коначан извештај, чија је порука обесхрабрујућа и гласи да човечанство још није спремно да суочи с таквом претњом.

Вежба је показала да САД није способна да пресреће мале астероиде који се брзо крећу, а да способност да астрономи да их опазе ограничена. Чак и кад би било могуће пресрести свемирско камење, можда не би могло да се одврати од Земље, а корићтење нуклеарног оружја за уништење је ризично и суочава се с много међународних правних питања. Исто тако посведочено је да дезинформације које се шире у јавности могу драстично да омету службене напоре.

„Намера вежбе била је да да буде тешка, практично непобедива. Учесници нису могли учинити ништа да спрече удар, каже Ема Рејни, виша научница из Лабораторије за примењену физику (APL) Универзитета Џон Хопкинс, која је помогла у стварању симулације.Главни задатак био је тестирање различитих владиних и научних мрежа које би требало да одговоре у стварној ситуацији планетарне одбране. Желимо да видимо колико су делотворне операције и комуникације између америчких владиних агенција и других организација које би биле укључене, а затим да идентификујемо недостатке, објаснила Линдли Џонсон, званичница за планетарну одбрану у седишту НАСА.

Вежба је показала да САД није способна да пресреће мале астероиде који се брзо крећу, а да способност да астрономи да их опазе ограничена. Чак и кад би било могуће пресрести свемирско камење, можда не би могло да се одврати од Земље, а корићтење нуклеарног оружја за уништење је ризично и суочава се с много међународних правних питања. Исто тако посведочено је да дезинформације које се шире у јавности могу драстично да омету службене напоре.Дезинформације не престају. Ставили смо их у симулацију јер смо хтели повратне информације како се томе супротставити и предузети мере ако су злонамерне, подсећа Анџела Стик, виша научница у APL-у која је помогла у осмишљавању вежбе.

Догађаји у самој вјежби започели су открићем астероида названог ТТX22 који је кренуо ка Земљи. Учесницима је представљен убрзани течај науке о астероидима и речено им је све шта се зна о наведеном и вероватноћи судара. Kратак, али реалан временски оквир од открића до утицаја, истакао је велике тешкоће од самог почетка. ТТX22 је мален и брз астероид. Након што је уочен, било је прекасно за успостављање мисије за његово проучавање, одвраћање или уништавање. НАСА нема хангаре пуне ракета у приправности за случај да се појави претећи астероид. Промена путање захтевала би најмање 12 кинетичких импактора, сваки попут Насине мисије DART, која је недавно променила орбиту астероида Dimorphos, а требало јој је више од пет година од концепта до успешне реализације.

„Брзина астероида, непознати састав и политичке последице у кратком временском следу искључили су могућност да се ТТX22 уништи нуклеарном бомбом. Ако пошаљете нуклеарну експлозивну направу, могли бисте пореметити астероид управо у тренутку када уђе у атмосферу, каже Стикл. А то више нагиње према холивудском, а не сценарију утемељеном на стварности. Разарање астероида у свемиру може резултирати мноштвом мањих, али још опасних стена које се брзо крећу према Земљи. Сама детонација нуклеарног оружја у горњој атмосфери има, пак, непознате, али највероватније опасне учинке. Експлозија можда неће у потпуно разбити стену, разбацујући њене делове свуда. Зрачење би се могло задржати у горњој атмосфери у износима који би знантно отежали путовање кроз то подручје.

Будући да није било начина да се заустави удар астероида у Земљу, вежба је била усмерена на ублажавање последица – шта се мора учинити пре и непосредно након тога. С друге стране, дезинформације су биле непрестане. Многе интернетске вести биле су чињенично нетачне, а оспораваоци астероида и тврдње о лажним вестима незаустављиво су се множили. Учесници су истакнули да постоје ограничене стратегије за онемогућавање сталног протока лажи из десетака или стотина медија у кратком временском року. У коначном имале су смртоносан данак.Kада смо разговарали о евакуацији, речено нам је да 20 посто људи неће отићи јер су вести лажне, или влада лаже или из неког другог разлога. То је било око 200.000 људи. Нисам сигуран да бисмо уопште могли да евакуишемо болнице и затворе, а имамо и људе који могу отићи, али то одбијају, наводи Огаст Вернон, директор управе за хитне случајеве округа Винстон-Салем/Форсајт.

Учесници и руководиоци симулације на крају су се сагласили да им, заправо, највише недостаје више времена. Астероид је уништио Винстон-Салем због уског распона од његовог открића до удара, проширење тог временског прозора је критично важно.Деценија је прилично удобан временски оквир да учинимо нешто што би било корисно; тридесет година било би идеално. То је довољно за детаљна осматрања, планирање, градњу свемирске летелице и покретање нечег великог. Чак бисте имали времена послати замену ако нешто пође по злу, закључује Стикл.

У току су, иначе, вишеструка истраживања предмета близу Земље, астероида и комета, а НАСА је од Kонгреса за одбрану планете добила 55 милиона долара више него што је тражила.

(Зимо)

О аутору

Stanko

Оставите коментар