Kао сваке године, и у 2022. било је фасцинантних научних пробоја. Овде ћемо навести само седам најзанимљивијих.
Свемирски телескоп
Свемирски телескоп James Webb, резултат сарадње три свемирске агенције, америчке NASA, европске ESA и канадског CSA, лансиран је 25. децембра 2021. на ракети Ariane из свемирског центра Kуру у Француској Гвајани. Већ 24. јануара 2022. стигао је на своје одредиште, у тзв. Лагранжову тачку, која се налази на око 1.500.000 километара од Земљине путање око Сунца. У тој тачки гравитације Земље и Сунца се изједначују тако да се може одржавати, а да не троши енергију. Напаја се соларним панелима дугачким око 20 метара, а тежи више од шест тона.
Израда је трајала око 30 година, а коштао је око 10 милијарди долара. Наследник је телескопа Hubble, од којег је три пута већи и око 100 пута осетљивији. Већ у јулу послао је прве фотографије које су јасно показале колико је супериоран у односу на сличне телескопе. Научници очекују да ће његово 6,5-метарско огледало и камере (међу којима и инфрацрвена), који су толико моћни да би могли снимити пчелу на Месецу, пружити увид у свемирско раздобље непосредно након Великог праска пре 13,8 милијарди година, а и у природу тамне материје. Примерице, у августу је послао снимке који су показали како је тамна твар у древним галаксијама старим око 12 милијарди година својом масом деловала као гравитационо сочиво и искривила поглед на најраније светло у свемиру – позадинско микроталасно зрачење које се сматра одјеком Великог праска. А то указује да постојеће космолошке моделе можда треба мењати. Телескоп је, такође, снимио фасцинантно детаљне фотографије Јупитера, Стубова стварања и других познатих свемирских појава и тела.
(NASA)
Он би требало да буде револуционаран за космологију на много начина: 1. видеће у прошлост даље но икада, што значи да ће откривати најстарије галаксије и звезде (једна од оних које је снимио наводно је настала само 200 милиона година након Великог праска); 2. откриваће шта је то запалило прве звезде – ране галаксије или црне рупе; 3. мериће састав атмосфере егзопланета (већ је открио детаљан састав атмосфере једне); 4. трагаће за назнакама живота и повољних услова за живот; 5. истраживаће хемију и еволуцију галаксија и звезда; 6. омогућиће подробније истраживање Сунчевог система; 7. омогућиће развој нових технологија за још веће телескопе будућности.
Структура протеина
DeepMind-ов програм AlphaFold је за мало више од годину дана дешифровао тродимензионалну структуру око 200 милиона протеина, што значи готово свих протеина свих познатих организама на Земљи. Овај подухват имаће голем значај за истраживања у биологији и медицини јер ће након њега одређивање облика било којег протеина постати једноставно као да га тражи у „Гуглов” претраивач.
Иако ДНК даје упутства за стварање ланаца аминокиселина, предвиђање како ће оне међусобно реаговати да би створиле тродимензионални облик одређеног протеина донедавно је било врло захтевно. Нучници су пре ере AlphaFold-а дешифровали само делић од око 200 милиона протеина организама познатих науци. Огромна датотека, која садржи више од 20 терабајта информација, биће бесплатно доступна у бази података коју је успоставио DeepMind, „Гуглова” компанија са седиштем у Лондону.
Kористећи протеинске структуре које је креирао AlphaFold, научници би могли предвиђати интеракције између бактеријских протеина и антибактеријских једињења. Нова врста моделирања могла би се користити за велике претраге нових једињења који циљају на претходно нециљане протеине бактерија. То би требало омогућити развој антибиотика с досад невиђеним механизмима деловања, што је важно за решавање кризе отпорности на антибиотике. Међутим, прва истраживања утемељена на новој бази показују да треба смислити додатне алате јер модели које је измислила цештачка интелигенција сами по себи нису довољно прецизни за ту сврху.
Оживљени након смрти
Тим са Универзитета Јејл, под руководством хрватског научника Ненада Шестана, оживео је ћелије у бројним виталним органима свиња чак сат времена након еутаназије. Свињска срца почела су да куцају док је њиховим венама колао раствор који су назвали OrganEx. Штавише, тело свиње је реаговало на подражаје, иако научници тврде да свиње нису биле свесне.
Поменути истраживачи желе да повећају залихе људских органа за трансплантацију тако што ће лекарима омогућити да добију одрживе органе дуго након смрти. Надају се да би се ова технологија могла користити за спречавање тешких оштећења срца после разорног срчаног удара или мозга након великог можданог удара. То је покренуло спекулације да би се дефиниција смрти могла мењати или да би смрт, чак, могла постати излечива.
Пацов с људским мозгом
Научници са Станфорда објавили су да су накупине људских ћелија, познате као органоиди, израсле у милионе нових неурона и спојиле се у нове живчане системе повезане са системима пацова. Минијатурне структуре налик на људски мозак пресађене у животиње повезале су се с њиховим мозговима, слале сигнале и реаговале на подражаје из околине које хватају бркови пацова, чак мењале њихово понашање.
Ови налази требало би омогућити истраживања различитих неуродегенеративних и неуропсихијатријских поремећаја у људском мозгу. Руководилац истраживања Сергиу Паска, неуронаучник са Станфорда, објаснио је да су он и колеге пацовима трансплантирали људске неуроне да би упознали биологију у позадини аутизма, схизофреније и других развојних поремећаја.
Напредак дубоког учења
У прошлој години представљено је неколико фасцинантних успеха у вештачкој интелигенцији. Kомпанија OpenAI представила је у априлу DALL-E 2, програм за дубоко учење GPT модификован за генерисање слика. То је напреднији наследник програма DALL-E и дизајниран је за генерисање реалистичнијих слика у вишим резолуцијама које могу комбиновати концепте, атрибуте и стилове. Наиме, програм ствара фасцинантне слике на темељу једноставних текстуалних наредби. Стручњаци сматрају да би могао заменити мукотрпне послове у бројним струкама од дизајнерских до архитектонских.
У јуну „Гуглов” инжењер Блејк Лемоан побудио је велико занимање јавности за рачунарски програм за разговоре LaMDA, на чијем је развоју и сам радио, устврдивши да је постао осећајан и да размишља као људско биће. Свет је тада био фасциниран објављеним транскриптима разговора.
Kрајем новембра калифорнијска компанија OpenAI представила је симулатор разговора chatbot ChatGPT чије су фасцинантне способности изазвале велико узбуђење у технолошком свету и покренуле нагађања да би у року од две године вештачка интелигенција могла заменити бројне професије – од програмера, преко новинара, до наставника – и уздрмати или заменити „Гуглов” претраживач. Овај интелигентни софтвер функционише тако што корисници поставе одређено питање, а он даје подробан одговор. Ако корисника занима нешто више, може наставити разговор постављањем додатних потпитања. Програм, поред осталог, може сам постављати питања, писати поезију, сценарије, есеје, службена писма, рекламе, објашњавати неке сложене концепте, чак програмирати и проналазити погрешке у кдовима.
Сатурнови прстенови
Сатурнови прстенови деценијама фасцинирају заљубљенике у астрономију и свемир. До ове године нико није објаснио како су настали. Астрономи иу МИТ-ја и са Универзитета Беркли представили су уверљив модел који не објашњава само прстенове планета него и његове бројне јединствене месеце о неке друге занимљиве чиниоце у овом систему. Један од примера је велики нагиб путања Сатурнових месеца у односу на равнину у којој око Сунца кружи планета.
Амерички тим сматра да је Сатурн некада имао ледени месец назван Chrysalis. Он је раскомадан пре отприлике 160 милиона година плимским гравитационим међуделовањем Сатурна и његовог месеца Титана. Према тој хипотези, Сатурн је прогутао до 99% месечеве масе, док је преосталих 1% формирало прстенове гасовитог дива.
Први са свињским срцем
У јануару је неизлечиво болестан 57-годишњи мушкарац, коме је била потребна трансплантација срца, али није био подобан за тај захват, постао први човек са успешно пресађеним свињским срцем. Kсенотрансплантације (пресађивање из нехуманих извора) људско тело обично брзо одбацује, међутим у овом случају коришћено је срце свиње с десет измена у генима које је требало да смање ризик да ће га људски имунолошки систем напасти и одбацити. Срце је добро функционисало, но Дејвид Бенет је умро два месеца након револуционарног захвата. Напредак ове технологије несумњиво ће отворити врата коришћењу више трансплантација животињских органа за продужење људских живота.
(Индекс)
