Током једне ноћи можемо имати и пет или шест снова, зависно од тога колико дуго спавамо и кроз колико РЕМ фаза пролазимо. Али можда се заиста сећамо само најживљих снова или снова који се понављају. Једни стручњаци тврде како снови имају тачно одређено значење, док се други с тиме не слажу.
Ако сте се икада тргнули из веома узнемирујућег или чудног сна, вероватно сте покушали пронаћи његов узрок. Нажалост, научници не могу сваком сну приписати одређено значење. На оном ко сања је да одлучи шта значе његови подсвесни мини-филмови, а своје снове можете почети сецирати уз помоћ стручњака за сан који су на ову тему говорили за Ц Нет, а пренео портал „Кликс”. Шта су тачно снови?
„Једноставно речено, снови су мисли, слике, сензације и понекад звукови који се јављају током спавања”, каже Алан Курас, лиценцирани радник на клиници Westmed Medical Group. Не постоје дефинитивни докази о томе од чега се снови састоје, али опште је прихваћено да снови представљају скуп мисли, борби, емоција, догађаја, људи, места и симбола који су на неки начин релевантни за сањара. Најживљи снови се обично јављају током РЕМ фазе, иако можете сањати и у другим фазама спавања.
Зашто сањамо? „Постоји много теорија о улози снова”, каже Курас: „Чини се да помажу у формирању памћења, интеграцији, решавању проблема и консолидацији идеја о нама самима, као и о свету у којем смо”.
Илустрација (CC0 Pixabay)
Иако научници знају много о томе шта се физиолошки догађа када људи сањају, има још непознаница око тога што се догађа на психолошком нивоу. На пример, истраживачи знају да људи с посттрауматским стресним поремећајем (ПТСП) вероватно имају ноћне море. Али чак и људи без ПТСП-а имају ноћне море, па се не може рећи да ноћне море увек прате психолошка стања. Један од концепата који је опште прихваћен је да је сањање јак емоционални процес, јер је амигдала – емоционални центар мозга – једно од подручја мозга која је најактивнија током снова.
Због чега се неки људи не сећају што су сањали?
Део одговора крије се у биологији. Неуротрансмитери који формирају памћење мање су активни током сна, а заборавност је повезана и с нивоом електричне активности у мозгу током сна. Други фактор је и садржај снова. Рана психоаналитичка теорија каже да су тешке или трауматичне информације обично потиснуте и да је мало веројатно да ће их се сањар покушати сетити како би их анализирао. Меир Крyгер, лекар за спавање на Јејл клиници, каже да се углавном сећамо снова ако смо се пробудили усред сна или у правом тренутку након завршетка сна. „Квака” је у томе што се релативно кратко сјећамо сна, осим ако смо га негдје записали или смо га непрестано анализирали у глави.
Илустрација (CC0 Pixabay)
Време буђења је такође важан фактор. Људи који се пробуде током РЕМ фазе, о својим сновима говоре као веома детаљним и живописним. Они који се пробуде током неке друге фазе, извештавају о сновима без значаја или их се уопште и не сећају.
Шта снови значе?
Међу научном заједницом влада подељено мишљење. Једни сматрају да сваки део сна има одређено значење, а други да су снови потпуно спонтани и не значе ништа. Првој тези допринео је и Сигмунд Фројд, који је познат као прва особа која је сновима додељивала дефинитивна значења. На пример, ако сањате краља или краљицу, то заправо значи да сањате о својој мајци или оцу. Аристотел је о сновима писао још 325. године пре нове ере, а права психоанализа снова почела је тек у прошлом веку, евентуално веку пре.
Лаури Квин Лоуенберг, професионална аналитичарка снова рекла је да је основни проблем у доказивању било чега – субјективност, јер су снови веома лични,темеље се на животним искуствима сањара. Осим тога, неуронаука се фокусира на функцију снова (попут памћења снова), а не на упоредну анализу слика у сну и догађаја из претходног дана. Она тврди да одређени снове носе и одређено значење.
Шта значи када сањамо ватру, ветар или воду?
Иако нема доказа да ови елементи имају одређено значење, постоје неке асоцијације које изгледају уобичајено. Сматра се да вода симболизује емоције, а различите врсте воде могу опонашати различите емоције. На пример, мутна вода може представљати тугу, плимни таласи – преплављеност, а бистра вода – емоционалну јасноћу. Ватра се често доводи у везу с љутњом или невољом, док ветар може представљати промене кроз које сањар пролази.
„Иако многи симболи имају опште значење које може одговарати већини људи у уобичајеним ситуацијама, приликом анализе морате повезати и властите асоцијације”, каже Лаури Квин Лоуенберг.
Шта значи када сањамо о смрти?
Крyгер каже да је веома уобичајено сањати о смрти, посебно неке блиске особе. Уобичајено је и тумачити такве снове као комуникацију с мртвима. Лоуенберг каже да сањање смрти може значити крај нечега у стварном животу, али то не мора нужно значити и крај живота.
„Сањање властите смрти није предосећај, већ одраз начина на који схватате да ће се живот какав познајете ускоро завршити”, каже, додајући да није неуобичајено сањати о смрти током селидби, процеса остављања цигарета или промене посла.
Постоји ли разлика ако су снови смештени у дан, односно ноћ?
Ни за ово не постоје докази. Снови који се одвијају у мраку могу представљати неизвесност у стварном животу. Тама се такође повезује с тугом или усамљеношћу. С друге стране, снови који се догађају дању, за већину људи не значе ништа. Међутим, ако вам се снови чешће догађају у мрачном окружењу, па се догоди да се изненада одвијају по дану, то може значити да сте решили неки проблем у животу или да сте изашли из раздобља туге.
Зашто су неки снови уобичајени за многе људе?
Је ли вам се некада догодило да препричавате сан, а да вам друга особа каже како је сањала исти сан? На пример, сан о пропадању је веома уобичајен и понекад се назива и архетип. Архетип је по дефиницији типичан примјер неке особе или ствари. Када се примијени на снове, архетип је нешто што означава „психолошке обрасце”.
Други уобичајени снови који могу, а не морају бити архетипи су и снови кашњења на важне догађаје, снови прогањања, летења, снови о сексуалним односима који се не би требали догодити у стварном животу, сусрет с неким ко је умро, снови у којима смо изгубљени или парализирани или неспособни говорити… Ови снови су уобичајени, јер су повезани с уобичајеним понашањем и поступцима, мислима и страховима.
„Снови у којима смо наги пред људима често су повезани са социјалном анксиозношћу или забринутости око тога како нас други људи доживљавају”, каже Лоуенберг.
(Извор Спутњик)
Gospodine Stojiljkoviću,
Pre tridesetak godina pričasmo o snovima i još po nečem ali malo toga vas je dotaklo. Zato bih da ponovim: Snovi su tajni prolaz do najviših stanja svesti a sa time i do najviših istina o samom životu, odnosno o nama samima.
Snovi su gotovo ništa od svega navedenog ovde u članku. Uistinu, nije baš ništa ali su mnogo više od napisanog.
Snovi su uglavnom memorije ili sećanja nas Duše o svojim iskustvima na višim realnostima a koja šaljemo našem dnevno svesnom ili koja šaljemo našem podsvesnom delu uma.
Da podsetim, snovi su ključ našeg duhovnog napretka i svaka osoba ima snove jer svako od nas, dok naše fizičko telo spava, putuje višim realnostima za svojim novim iskustvima i saznanjima. Istini za volju, svako ne može poslati svoje snove dnevnom svesnom zato što njegova/njena spoljašna svest (nazovi svest) nije dovoljno pripremljena. Ili, jednostabvno rečeno, osoba nije odlučila da u ovom životu prosleđuje svoje snove, viša saznanja iz određenih duhovnih razloga.
Snovi su nešto što je najvrednije u procesu svesnog duhovnog progresa ili svesnog rada na ekspanziji svoje duhovne svesti – uz napomenu da svest nije intelektualna već je čisto duhovna kategorija.
Nažalost, naučnici su najslabiji kandidati da koriste ovu oblast jer su po slili svojih izbora, svojih profesija, preterali u korišćenju intelekta a to znači uma, koji bloikira onu drugu, duhovnu stranu. Proces baš i nije takav, ali ovde nije mesto za detalje.
Dakle, ako išta zaslužuje pažnju na ovom svetu, onda su na prvom mestu baš snovi. Kako rekoh oni su ključ duhovnog progresa a sa time su i ključ dosezanja do naučnih saznanja. Nije li vam poznato da je Kekile vizijom dobio formuli benzena, da je Mendeljejev preko snova dobio pweriodni sistem elemenata i da su sva naučna saznanja dolazila ovim kanalima nezavisno da li se je neko sećao snova ili ne. Jednostavno, čovek ništa ne stvori sam već samo prenosi ono što već postoji na višim realnostima.
Ovo je tema koja zahteva knjige da se ispriča a ne nekoliko redića.
Драги г. Крстићу, ваљало би да пишете Спутњику од којег смо преузели текст. Није згорег да погледате назив рубрике (Пета димензија) у коју је на сајту Галаксије он разврстан. Волео бих да ме подсетитет на наше познанство, у овом часу не могу да се сетим да смо се срели, а понајмање да сам упознао извесног Луиса Крстића. Станко Стојиљковић