Астрономи су на корак до потврде дословце необилно небеско тело у свемиру, досад помињано само у теорији.
Већ две студије су досад проучавале небско тело на нешто више од 8.000 светлосних година од нас и дошле до истог закључка: можда је то хипотетска „чудна звезда”. Да би се то дефинитивно могло закључити, позивају и друге научнике на проучавање тог свемирског чудака. Нова студија астрофизичара са Универтитета Сао Паоло и Федералног универзтета ABC у Бразилу потврђује да би невероватно густа гомила звезданог материјала у облику небеског тела XMMU J173203.3-344518 могла бити нешто што је досад постојало само у теорији – чудна звезда.
Астрономи нагађају да се уместо тога ради о небеском телу које се зове чудна звезда и углавном се састоји од честица познатих као чудни кваркови. Немачки научници су стога своје закључке оставили другима на проучавање.
Наведено свемирск тело има масу једнаку три четвртине нашег Сунца, али величине да стане унутар Менхетна у Њујорку. То је, заправо, сићушни леш звезде која је експлодирала у супернову и међу чијим остацима се врти.
Претходна студија
Прошле године су истраживачи из Института за астрономију и астрофизику Универзитета у Тибингену у Немачкој поново проценили удаљеност од Земље и тог сићушног леша мртве звезде која се врти унутар остатка супернове HESS Ј1731-347. Новоревидирана удаљеност износи 8.150 светлосних година, уместо пређашњих 10.000 светлосних година, а обзиром да се проена удаљености промијенила то је захтевало и ново израчунавање карактеристика тог супергустог небеског тела, посебно величине и масе.
Ствари су тиме за научнике постале изнова узбудљиве. Сматра се да је доња граница масе за неутронску звезду нешто већа од једне Сунчеве масе. Најлакша до сада откривена има само 1,17 пута већу масу од Сунца. С тек 77 посто (0,77 пута) соларне масе, XMMU J173203.3-344518 није само рекордер, већ у потпуности збуњује истраживаче. Неутронске звезде не би требало да буду тако мале масе. Импликација тога јесте да можда уопште није ни реч о неутронској звезди. Астрономи нагађају да се уместо тога ради о небеском телу које се зове чудна звезда и углавном се састоји од честица познатих као чудни кварков. Немачки научници су своје закључке оставили другима на проучавање.
Двострука провера
Настављајући тамо где је посљедња стала, студија бразислких астрофизичара вратила се на необично мало компактно тело унутар HESS Ј1731-347 и двоструко проверила његову масу, радијус и површинску температуру. Упоређујући своје резултате с једначинама чудне материје и спекулативним моделима за њихово стварање у суперновама, истраживачи су се сложили да то чудно мало небеско тело још има сва обележја досад само хипотетске чудне звезде. Та студија је прихваћена за објаву у часопису Astronomy and Astrophysics Letters, а дотад се може пронаћи у научном репозиторијуму arXiv.
Још није јасно како суперкомпактно небеско тело, састављено већином од чудних кваркова, настаје из супернове, иако неки модели сугеришу да се материја кваркова типично развија од самог почетка колапса звезде.
Kваркови су темељне честице које се групишу у трио и стварају барионе. Два познатија примера ових група су нуклеарне честице протони и неутрони. Kонцентришите довољно енергије на било којем месту и ти снопови кваркова могу надвладати силе које их вежу да се посложе у нешто мање структурирано. Ставите све то под довољан притисак и ти би се кваркови могли представити као нови облик материје који би се у потпуности назвао кварковска материја.
Мистеријa настанка
Још није јасно како суперкомпактно небеско тело, састављено већином од чудних кваркова, настаје из супернове, иако неки модели сугеришу да се материја кваркова типично развија од самог почетка колапса звезде. У прилично јединственим условима, нешто узрокује доминацију ове материје, ослобађајући још више енергије у колапсу да се отресе више масе него иначе, остављајући тај вишак кваркова иза себе.
Ревидиране процене старости и површинске температуре XMMU J173203.3-344518 у студији бразилских астрофизичара, заједно с радијусом и малом масом реченог небеског тела, у складу су са условима хлађења који упућују на његов чудан састав. С друге стране, то не значи да се може искључити неко прихватљивије објашњење, али то астрономској заједници даје још више разлога да окрене своје телескопе ка XMMU J173203.3-344518, с обзиром да је реч о значајном космичком случају.
Преурањено је прихватити било какав јачи закључак, иако је ово важан случај и друга би открића могла придонети целокупној слици, поручују на крају аутори најновије студије.
(Зимо)
