Naučnici sa Univerziteta Ročester u Njujorku tvrde da su rešili jedan od najvećih problema u fizici – postizanje superprovodnosti na sobnoj temperaturi i pod relativno osrednjim pritiskom. Ukoliko je tačno, pronalazak mogao bi da donese revoluciju u tehnologiji čipova, kvantnih računara, fuzionih reaktora i prenosa energije.Tim fizičara predvođeni Rangom Dijasom navodi da su koristeći redak metal lutecijum, pomoću gasne mešavine vodonika i azota i pod 10.000 jedinica atmosferskog pritiska, postigli superprovodljivost, odnosno prenos električne energije bez trenja i zagrevanja.
Deset hiljada jedinica atmosferskog pritiska možda zvuči ogromno, a istraživači ističu da se toliki pritisak koristi tokom inženjerskih procesa, poput proizvodnje čipova.Ukoliko se tvrdnje, objavljene u časopisu Nature, potvrde drugi to bi mogao da bude ogroman proboj u pravljenju uređaja koji ne traće energiju na toplotu dok kroz njih prolazi struja.To bi moglo da dovede do stvaranja efikasnijih kompjutera, moćnijih fuzionih reaktora i mnogih drugih pronalazaka.„Sa ovim materijalom, zora superprovodnosti u primenjenoj tehnologiji je svanula”, navode u istraživanju.
Novi materijal nazvali su „crvena materija”, zbog toga što dramatično menja boju od plave do roze tokom postizanja superprovodljivosti, a kasnije se vraća u crvenu kada gubi osobinu superprovodljivosti.Obično kada električna energija putuje kroz, primera radi, žice od elektrane do domova ili kroz interna kola u pametnim telefonima – suočava se sa otporom odnosno trenjem, a rezultat toga je da se energija gubi u obliku toplote.Pre više od 100 godina, naučnici su prvi put identifikovali određene materijale koji gube taj otpor pod izuzetno niskim ili visokim temperaturama.
Međutim, postizanje potrebnih uslova da bi materijali dobili superprovodljivost najčešće nisu praktični da bi mogli da dobiju široku namenu.Naučnici sa Univerziteta Ročester uspeli su to da postignu pomoću gasne mešavine od 99 odsto vodonika i jedan odsto azota u kojoj je lutecijum ostavljen da stoji nekoliko dana pod temperaturom od 200 stepeni Celzijusa.Lutecijum bi potom dobio plavu boju, a onda su ga stavljali u takozvani „dijamantski nakovanj” koji generiše ogroman pritisak.Dok se pritisak povećavao, lutecijum je dobijao jarku roze boju i, još važnije, dobijao svojstvo superprovodljivosti na temperaturi od 21 stepen Celzijusa. Pogledajte video: https://www.youtube.com/watch?v=O1aon_Ufq-0.
(RTS)
