То је оживело дебату о будућности технологије, не само у свету забаве већ и у политици и све већем комерцијалном сектору посвећеном претварању текста у реалистични људски говор.
Откриће да је редитељ документарног филма о кувару Ентонију Бурдејну користио софтвер за клонирање гласа да би телевизијска звезда изговорила речи које заправо никада нису изречене изазвало је критике и забринутост због начина употребе моћне технологије. Филм Roadrunner: A Film About Anthony Bourdain у биоскопима се појавио јуче и највећим делом садржи снимке Бурдејна, чувеног кувара и водитеља емисије у којој је путовао по свету до смрти 2018. године.
Међутим, редитељ Морган Невил је за магазин „Њујоркер” рекао да је део дијалога креиран коришћењем вештачке интелигенције. „Неодобрено клонирање гласа је клизав терен. Чим уђете у свет у ком доносите субјективне одлуке о томе да ли су одређени случајеви етички, неће проћи много пре него што све постане дозвољено”, навео је у свом блогу Ендру Мејсон, оснивач и директор компаније „Дескрипт”, изумитеља генератора гласа. Пре овог случаја, већина јавних контроверзи око таквих технологија је била везана за стварање симулираних аудио и видео снимака и могућности за ширење дезинформација и политичких сукоба. Мејсон тврди да је његова компанија више пута одбијала захтеве да оживи нечији глас, чак и захтеве „људи који су некога изгубили и тугују”. „Не желимо да судимо. Само кажемо да морају постојати јаке линије које одвајају ствари које су у реду од оних које нису”, наводи он.
Бурне реакције на клонирање Бурдејновог гласа показују очекивања и проблеме везане за објављивање и пристанак, каже Сем Грегори, директор невладине организације која ради на коришћењу видео технологије за побољшање људских права. Према његовим речима, уместо добијања пристанка и правовремене информације, гледаоци су били запањени најпре самом чињеницом лажирања звука, а затим редитељевим одбацивањем било каквих етичких питања. Невил није рекао који алат је користио да репродукује Бурдејнов глас, али је рекао да га је искористио за неколико реченица које је покојни кувар записао, али никада није изговорио. „Употребили смо вештачку интелигенцију уз дозволу његове породице и агента. То је модерна техника нарације коју сам искористио на пар места где сам мислио да је важно да Тонијеве речи оживе”, навео је редитељ у писаној изјави.
Међутим, Бурдејнова супруга је на „Твитеру” написала да она „сигурно није била та која је рекла да би се Тонију то допало”. Иако технолошки гиганти, попут „Мајкрософта”, „Гугла” и „Амазона”, напредују и развоју пребацивања текста у говор, постоји и доста стартапова који нуде софтвер за клонирање гласа. Такав софтвер се користи за разне ствари, од тзв четботова за корисничку подршку до видео игара. Велики број тих компанија јасно истиче своја етичка правила и објашњава услове коришћења. Све компаније које је Асошиејтед прес контактирао су или навеле да нису репродуковале Бурдејнов глас нити би то учиниле или нису одговориле на упит.
(Извор Н1)
