Занимљиво је да ће та мрежа моћи на Земљу да шаље електричну енергију која би количином одговарала оној произведеној у тренутно највећој кинеској нуклеарној електрани.
Kина планира у геостационарну орбиту око наше планете да лансира читаву флоту соларних панела која ће заједно чинити мрежу дугу више од километар и по да непрекидно шаље енергију у облику концентрисаних зрака на Земљу. Kада? До 2035. године.
Наиме, Kина жели до 2060. године да постати угљенично неутрална земља, а да би то постигла, мора пронаћи начин како да максимално искористи обновљиве изворе енергије. Један од таквих извора биће мрежа соларних панела у геостационарној орбити око Земље на висини од 36.800 километара. Мрежа соларних панела, која би укупно требало да буде дужа од километар и по, моћи ће непрестано да сакупља сунчеву енергију, јер их ни у једном тренутку неће заклањати Земљина сенка.
Kолико ће соларна мрежа коштати Kинезе засад није познато, но мегават је тек почетна снага, а прави циљ је слање гигавата енергије из те мреже назад на Земљу, односно у Kину.
Kинези планирају да ову мрежу пусте у погон већ 2035. године, а она би требало да досегне свој максималан потенцијал до 2050. године. Занимљиво је да ће та мрежа моћи на Земљу да шаље електричну енергију која би количином одговарала оној произведеној у тренутно највећој кинеској нуклеарној електрани.
Kинези су већ спремни и за тестирање своје нове свемирске соларне станице Бишан крајем ове године, а надају се да ће до 2030. године у свемиру имати функционалну мегаватну соларну електрану. Kолико ће соларна мрежа коштати Kинезе засад није познато, но мегават је тек почетна снага, а прави циљ је слање гигавата енергије из те мреже назад на Земљу, односно у Kину.
Тестирања се засад спроводе у кинеском граду Чонгкинг на југоистоку земље, који је познат по целогодишњој магли. Тамо ће до краја године бити изграђено постројење које би требало да прима енергију што ће будућа сателитска мрежа слати из свемира. Према плану, први сателити који ће бити лансирани у геостационарну орбиту слаће уско фокусиран енергетски зрак управо према том постројењу, а он ће се пробити кроз облак магле и досегнути само постројење. Најбоље од свега јесте то да ће соларна мрежа моћи производити енергију без прекида, дан и ноћ.
Још један ризик представља само зрачење, поготово ако постројење досегне циљаних гигават снаге. У том случају, подручје од готово пет километара око постројења биће непогодно за живот људи
Kинески научници ће за пренос енергије из соларне мреже на Земљу радити на најбољем дизајну, укључујући коришћење постојећих експеримената за пренос енергије на велике раздаљине. Верује се да би употребом микроталаса Kинези могли смањити губитке у преносу енергије док зраци пролазе кроз Земљину атмосферу. Научници који раде на пројекту прво ће почети са слањем сигнала из балона према постројењу, а то је заправо надоградња ранијег експеримента у којем је електрична енергија бежично пренесена на даљину од преко 300 метара.
Kинески научници се надају да ће успети да пошаљу ваздушни брод на висину од 24 километра у стратосферу итамо прикупљену соларну енергију послати у постројење једном кад оно буде довршено. Само постројење биће окружено сигурносном зоном површине преко 100.000 квадратних метара, за случај да га зраци промаше, што су као незанемарљиву могућност показале кинеске студије, откривши да се то може догодити због вибрација у самој соларној мрежи.
Kинези раде и на екстремно софистицираном систему контроле лета соларне мреже који би требало да постројење стално држе прецизно нациљано. Још један ризик представља само зрачење, поготово ако постројење досегне циљаних гигават снаге. У том случају, подручје од готово пет километара око постројења биће непогодно за живот људи.
(Извор Зимо)
