ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

СПОР ХОД ЗНАК ПРОПАДАЊА

Pixabay

Pixabay

Резултати студије објављенe ових дана у часопису ЈАМА Network Open указују на значај хода у процени ризика од деменције.

Спорији ход који је карактеристичан за старење одувек упозорава на крхкост организма, што може резултирати падом, а последично и инвалидитетом, но нова истраживања у која су били укључени старији испитаници указују на то да би он из године у годину могао бити рани знак когнитивног пропадања, кажу стручњаци. То би могла бити последица смањења деснога хипокампуса, дела мозга повезаног с памћењем, показале су студије.

На крају студије научници су установили да је највећи ризик од развоја деменције постојао код особа које су биле спорије у обема категоријама, дакле не само да су ходале спорије него су показале и одређене знакове когнитивног пропадања.

Но, научници истичу да сви знаци когнитивног пропадања не указују нужно на каснији развој деменције. Само се код 10 до 20 посто људи у доби од 65 или више година с благим когнитивним оштећењем (MCI) развије деменција током следеће године, подаци су америчког Националног института за старење: „У многим случајевима симптоми MCI-ја могу остати исти или се чак побољшати”. Нова опсежна студија која је обухватила готово 17.000 одраслих особа старијих од 65 година открива да ће се код старијих људи који из године у годину ходају око 5 посто спорије или више, а истовремено показују знакове спорије менталне обраде података, највероватније развити деменција. Резултати студије објављени су ових дана у часопису ЈАМА Network Open.Ови резултати указују на значај хода у процени ризика од деменције”, написала је ауторка Таjа Колиер, научница са факултета Peninsula Clinical School Универзитета Монаш у аустралијској држави Викторија.

Студија је седам година пратила групу Американаца старијих од 65 година и Аустралијанаца старијих од 70 година. Сваке друге године се од учесника тражило да реше когнитивне тестове којима су мерени укупно когнитивно пропадање мозга, памћење, брзина обраде података и вербална функција. Двапут се сваке друге године од испитаника тражило да ходају три метра. Резултати су обједињени да би се одредио типичан темпо хода особе.

Да би се успорио процес смањења десног хипокампуса, који се развија са старењем, препоручују се аеробне вежбе које могу повећати величину хипокампуса, повећавајући и исти мах и неке аспекте памћења.

На крају студије научници су установили да је највећи ризик од развоја деменције постојао код особа које су биле спорије у обема категоријама, дакле не само да су ходале спорије него су показале и одређене знакове когнитивног пропадања, рекао је др Џо Вергес, професор геријатрије и неурологије на Albert Einstein College of Medicine у њујоршком Бронксу, који није учествовао у студији.Показало се да је ризик од развоја деменције код тих испитаника већи него код оних који су имали проблема само са споријим ходом или само с когнитивним пропадањем”, написао је Вергес у попратном уводнику објављеном у часопису ЈАМА.

Двострука повезаност између брзине хода и лошијег памћења најчешће указује на могућност развоја деменције, открила је метаанализа спроведена међу готово 9.000 одраслих Американаца 2020. Упркос овим показатељима, дисфункција хода не сматра се раном клиничком одликом код пацијената с Алцхајмеровом болешћу”, истакао је Вергес.

Да би се успорио процес смањења десног хипокампуса, који се развија са старењем, препоручују се аеробне вежбе које могу повећати величину хипокампуса, повећавајући и исти мах и неке аспекте памћења. Укопан дубоко у темпоралном режњу мозга, хипокампус је орган необичног облика одговоран за учење, консолидацију памћења и просторно сналажење, попут оријентације и способности памћења смерова и локација.

Тренинг аеробних вежби повећао је волумен десног предњег хипокампуса за 2 посто, чиме је заустављено смањење тог органа повезаног са старењем за једну до две године у рандомизованом клиничком испитивању из 2011. године. За време аеробног вежбања повећава се број откуцаја срца и брзина дисања, али не у толикој мери да не можете наставити да функционишете. Међу аеробне вежбе спадају брзо ходање, пливање, трчање, вожња бицикла, плес, кик бокс, а и све вежбе на кардио справама у локалној теретани.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар