Због чега су последице климатских промена видљивије у Србији у односу на неке друге регионе? Шта је најугроженије?
Др Мирјам Вујадиновић Мандић, професорка Пољопривредног факултета Универзитета у Београду бави се метеорологијом, а понајвише нумеричким моделирањем климатских система, агрометеорологијом и утицајем климатских променена на животну средину, привреду и здравље људи. Тренутно руководи пројектом под називом „Интегрисани систем агрометеоролошких прогноза”, који финансира Фонд за науку, а чији је циљ креирање дугорочних прогноза специфично за пољопривреднике које би им помогле да процене да ли је потребно да током сезоне вегетације предузму мере како би обезбедили квалитет и висину прихода. Често чујемо да су на територији Србије, више него у многим деловима Европе, видљиве последице климатских промена. Оно што и особе које се не баве науком примећују јесте да последњих деценија имамо блаже зиме, а топлија лета, док јесен и пролеће некад једва да осетимо.
Због чега су те промене овде видљивије, у односу на неке друге регионе и шта је претња која би могла нас више да погоди него северније делове континента?
Србија припада једној од тзв. врућих тачака климатских промена. То су места на планети која се загревају више од глобалног просека. Због већег загревања имамо чешћу појаву топлих екстрема, суша, али и интензивних падавина. Kлиматске пројекције предвиђају да ће се годишња количина падавина у северној и централној Европи повећати, а у Медитерану смањити и граница између та две области пролази управо кроз нашу државу.
Тако би годишња количина падавина у Војводини могла да се нешто увећа, док остатак Србије очекује смањење падавина, нарочито током летње сезоне и нарочито на југу и југиостоку државе. Због тога ће Србију чешће погађати суше, високе температуре током лета у односу на севернији део Европе, а биће и повећана опасност од шумских пожара. Наши проблеми ће бити сличнији онима у медитеранским земљама, али ћемо рецимо делити ризик од поплава са централном Европом.
Да ли пољопривредници у Србији већ осећају последице климатских промена, топлотне екстреме и честе непогоде, како се оне одражавају на приносе?
Да, пољопривреда је већ сада једна од најугроженијих грана привреде код нас јер висина и квалитет приноса директно зависе од временских услова у току производне године. Kод нас највеће штете пољопривреди наноси суша, која неповољно утиче на већину пољопривредних култура и у екстремним случајевима може да смањи приносе ратарских култура и до 50%. Губици пољопривредне производње у таквим годинама могу да премаше и 2 милијарде долара, као што је био случај 2012. године. Пољопривреда је већ сада једна од најугроженијих грана привреде код нас јер висина и квалитет приноса директно зависе од временских услова у току производне године.
Мирјам Вујадиновић Мандић
Са друге стране, неповољне су и велике количине падавина, нарочито оних интензивних, које доприносе ерозији землијшта, а влажни услови погодују и развоју многих биљних болести. У воћарству је посебно опасан касни пролећни мраз који се неретко јави након што воћке процветају. Сваке две до три године имамо губитке скоро целокупног приноса кајсије која најраније цвета, али су због топлијих зима све угроженије и воћне врсте и сорте које касније цветају. Поред набројаног, значајне штете наносе и олује са јаким ветром и градом које могу физички оштетити плодове или целу биљку, високе летње температуре које стварају ожеготине, али и успоравају процес сазревања, као и све чешћа појава биљних болести.
Да ли ћемо у Србији у будућности узгајати неке медитеранске врсте, ако се овај тренд настави?
С обзиром на то да се наша клима полако трансформише ка медитеранској, у будућности бисмо заиста могли да гајимо и неке воћке које се гаје у околним, медитеранским државама. Смокве су се рецимо већ прилично одомаћиле код нас, има и покушаја гајења кивија, лимуна, чак и банана, али из хобија и радозналости. За сада су, што се климе тиче, највеће ограничење зимске температуре, које су и даље прениске за већину суптропских воћки. Економски оправдан узгој таквих врста код нас се скоро сигурно неће десити у наредних педесетак година.
Kако климатске промене утичу на водене ресурсе, глобално и локално? Примећују ли се последице на нашим просторима?
Глобална слика промене падавина оквирно подразумева повећање годишње количине падавина у областима које већ имају влажнију климу и смањење у сушнијим регионима. Због тога имамо све чешће екстремне појаве, са једне стране суше, а са друге стране поплаве и бујице, што доноси штете и губитке у различитим секторима, проблеме са доступношћу воде, смањење квалитета воде, и негативно утиче на водене екосистеме.
Kод нас је годишња промена падавина и даље у оквиру климатске варијабилности. Међутим, летње количине падавина се углавном смањују, нарочито у јужним и југисточним деловима Србије, што утиче и на пољопривреду, али и на водоснабдевање. Смањење протицаја је уочено углавном на мањим рекама у источној, централној и јужној Србији.
Поред суша, имамо и чешћу појаву поплава и бујица, нарочито у западном и централном делу државе, које су обично изазване интензивним падавинама или дужим задржавањем падавинских система изнад тих области. Смањење количине снежних падавина такође утиче на протицај брдско-планинских река, али и на смањење залихе воде у земљишту, што је важно за почетак вегетационе сезоне. Утицај климатских промена на подземне воде код нас није праћен до сада, али пројекције предвиђају смањење интензитета обнављања подземних вода, што може представљати велики проблем за водоснабдевање становништва. Наша држава је веома рањива на климатске промене. Већ сада трпимо велике губитке у разним секторима, што се онда одражава на економију целе државе
Да ли се у свом професионалном раду суочавате са климатским скептицима? Kако пољопривредници посматрају тај феномен да се клима мења и да је она крива за проблеме и лоше приносе, а да су људи криви за лошу климу?
Kлиматске скептике не срећем тако често. Свима је данас јасно да се клима мења и на који начин. Понеко је збуњен око тога шта је узрок тих промена, али и та збуњеност углавном долази због различитих информација из непоузданих извора којима смо као друштво преправљени у разним темама. Ти људи обично нису имали прилике да разговарају са неким ко ће им разложно и јасно објаснити механизам и научне чињенице иза климатских промена. Оно што мене радује је да су и пољопривредници и стручњаци из области пољопривреде све свеснији важности ове теме. На Пољопривредном факултету имамо све већи број студената који бирају да слушају предмет који се тиче климатских промена и адаптације јер су свесни да ће прилагођавање на климатске промене већ сутра бити свакодневни део њиховог посла.
Намера свакако постоји, само је питање колико ће се брзо реализовати. Kод нас се пуно прича о теми митигације, и хтели или не, то ће на крају бити ствар коју ћемо морати да спроведемо. Радије бих скренула пажњу на тему адаптације, која је чини ми се мало скрајнута у Србији, а веома важна.
Наша држава је веома рањива на климатске промене. Већ сада трпимо велике губитке у разним секторима, што се онда одражава на економију целе државе. Неопходно је да систематизовано пратимо и процењујемо штете и губитке од временских непогода и климатских екстрема и да континуирано радимо на подизању отпорности и адаптивног капацитета на свим нивоима, од стратешког планирања до имплементације. Тренутно је у изради Програм прилагођавања на измењене климатске услове који треба да анализира ризике и рањивости појединих сектора и да предложи приоритетне мере адаптације и начине њихове имплементације. Неке од неопходних мера су скупе и њихова имплементација може дуго да траје, али треба имати на уму да новац уложен у адаптацију није додатан трошак, јер често и веће износе губимо услед временских неприлика или трошимо на санацију штета.
(Извор Национална географија)
