Пуштањем у рад првог, супербрзог пуњача за електричне аутомобиле испред Машинског факултета у Београду, симболично је означено укључивање Србије и њеног главног града у коридор „Зелене Балканике”.
То је пројекат који реализацијом станица за пуњење електричних возила на обновљиве изворе енергије дуж око 2.000 километара дугог регионалног, али интерконтиненталног пута, треба да омогући „зелену мобилност” у региону. Односно, коришћење електомобила на ауто-путу од Минхена преко Салцбурга, Љубљане, Загреба, Београда, Скопља, Подгорице, Тиране до Дубровника, Сплита и Задра до Копра.
„Зелена Балканика” део је великог
пројекта који се тренутно реализује
са европском комесарком за транспорт
Виолетом Булц.
Пројекат „Зелена Балканика” представљен је у петак на Машинском факултету у Београду на конференцији одржаној у склопу дана Словеначко-српског пријатељства, а под покровитељством потпредседника Владе Србије Ивице Дачића и потпредседника Владе Словеније Карла Ерјавеца.
„Зелена Балканика” је део великог пројекта који се тренутно реализује са европском комесарком за транспорт Виолетом Булц, а циљем да се регион претвори у лабораторију зелене мобилности за ЕУ, рекао је председник УО „Хидриа” и потпредседник „Самита 100” Изток Сељак. С тим у вези он је најавио и покретање иновативног центра зелене мобилности, који ће радити на развоју високотехнолошких решења.
„Велика је част што је баш
Машински факултет домаћин
оваквог скупа посвећеног будућности
превоза”. (Проф. др Радивоје Митровић)
Налазимо се у епохалном периоду велике трансформације друштва, које ће се базирати на обновљивим изворима енергије и економији дељења. Неке индустрије ће бити избрисане, а неке измењене, међу којима и аутомобилска индустрија. Зато треба да удружимо снаге и искористимо шансу коју доноси „нова епоха”, рекао је Сељак и позвао студенте да својим идејама и иновативним решењима допринесу водећој позицији региона у е-мобилности у Европи и свету.
Први брзи електрични пуњач (Машински факултет)
Велика је част што је баш Машински факултет домаћин оваквог скупа посвећеног будућности превоза – рекао је проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. Он је нагласио да МФ подржава пројекат „зелене мобилности” јер је развој инфраструктуре услов за много веће коришћење електричних аутомобила. Указујући на потребу мобилизације и партнерства свих јавно-приватних институција, које треба да се баве овим важним питањима, професор Митровић је рекао да је МФ веома поносан на свој студентски тим „Друмска стрела” који поред болида са класичним погоном прави и возило са електромотором.
„Дигиталне технологије већ брзо
мењају свет и земље у региону
треба максимално да их примењују”.
(Мр Небојша Бјелотомић директор „Саге”)
Учесници конференције су истакли да свет улази у највећу револуцију у икад, која ће све променити и донети нову инфраструктуру и у транспорту. Прва револуција је био воз, друга аутомобил, а трећа ће бити електрична возила по принципу car shаringa, тако што ће људи користити аутомобил али неће бити његови власници.
Дигиталне технологије већ брзо мењају свет и земље у региону треба максимално да их примењују, не само када је реч о зеленој мобилности, него и шире, рекао је, између осталог, мр Небојша Бјелотомић директор компаније „Сага” из Београда.
Матеј Чер, пионир електричне мобилности у Словенији и извршни директор „Аванткара” говорио је о економији будућности, утемељеној на обновљивим изворима енергије и вештачкој интелигенцији. Позивајући земље региона да што пре ухвате корак са светом, он је подсетио да су у свакој револуцији најбоље прошли они који су се најбрже прилагодили, па и одређивали правац промена.
Марко Фемц из компаније „План-нет” подсетио је да Tesla roadster 2008. започео прву серијску употребу лутијум-јонске батерије са дометом од 320 километара, док сада батерија може да издржи и више од 700. То значи, додао је, да би са електричним аутомобилом путовање од Љубљане до Београда могло да кошта свега 9,6 евра, уколико би постојала мрежа брзих станица за пуњење, а било би потребно седам сати за прелазак те раздаљине.
О виђењу мобилне будућности компаније BMW до 2030. године, испред компаније „Делта моторс”, говорила је директорка, Александра Ђурђевић. Веома занимљива је била и презентацја о потпуној трансформацији компаније „Петрол”, а као добар пример почетничких компанија (start-up) представила су се предузећа „Spring” i NGV с пројетима е-бицикла, односно најбрже е-ролке на свету.
На идеји да се направи цео низ супербрзих пуњача у регону заједничким снагама раде ротари клубови у региону, Хидриа, аутомобилски кластер Словеније са бројним партнерима, „Аванткаром”, BMV-ом, „Петролом” и „План-нетом”. Гувернер Ротари дистрикта Србије и Црне Горе, Владимир Матић, изјавио је да су иновативна партнерства пут којим регион Балкана може и треба да се истакне. Он је изразио наду да ће Србија у наредних неколико година имати бар 150 пуњача дуж аутопута које би могли да користе сви који иду правцем од Минхена до Солуна.
(Извор Машински факултет)
Први брзи пуњач за електричне аутомобиле
Први брзи пуњач за електричне аутомобиле у Србији, који може да напуни сваки ауто струјом за само 15 минута, пуштен је у рад испред Машинског факултета у Београду.
Пуњач, који ће за неколико дана бити премештен на „Петролову” пумпу на Чукарици, представљен је на конференцији „Зелена Балканика: Електрична возила – будућност саобраћаја”, а у оквиру манифестације Дани словеначко српског пријатељства у Београду. Реч је о пуњачу од 50 киловата који дневно може да напуни више од 70 возила,
