Хоће ли срећа усрећити научнике? Насумични одабир има огромну улогу у одређивању чији ће се научни радови највише цитирати. Наиме, чинилац назван „кју” (Q) може предвидети колико је један научник или инжењер успешнији од другога, барем у томе колико ће пута бити поменут.
Све је 2013. започео физичар Албер-Ласло Барабаши са Нортистерн универзитета, пожелевши да предвиде цитирање сваког чланка икад објављебог. Подаци су прикупљени тако што су прочешљани часописи Америчког друштва физичара и Web of Science, који садржи базу података свих цитата.
Пописано је 514.986 радова с преко 10.000 научника у 20 година истраживања. Испоставило се да број навођења не зависи толико од квалитета самог научног чланка, колико од чисте среће, попут лутрије! Објављивање више радова је попут куповања више листића. За израчунавање „кју” чиниоца требало је најмање 20 радова и 10 година цитирања, на основу чега се постиже вероватноћа погађања од 80 одсто.
